[ватхра]

У вези Михаиловићеве “сарадње” са Италијанима.

У писму британског амбасадора при југословенској влади Ралфа Стивенсона од 25. фебруара 1944. године, упућеног помоћнику министра спољних послова Британије Орму Сарџенту наводи се: “У вези са нашим тешкоћама са генералом Михаиловићем, мислим да, за вашу личну информацију, треба да вам саопштим нешто из историје СОЕ. Чуо сам од два независна извора да у своје време, када СОЕ није био у могућности да му достави било какво снабдевање, они су му саветовали да начини најбољи могући аранжман са Италијанима и добије оружје из тог извора, ако може”. У наставку каже да му је то и приватно потврдио један члан СОЕ, иако није могао да пружи документоване податке. Стивенсон је изразио бојазан да једног дана Британци не буду суочени са неком јавном изјавом генерала Михаиловића “да је за сарадњу са непријатељем добио прећутну сагласност или био чак подстакнут од стране британских агената”, па у постскриптуму додаје да би можда вредело “уништити сваки писани траг који можда постоји”. Јован Марјановић, Дража Михаиловић између Британаца и Немаца, књига 1, Народна књига, Београд 1979, стр. 219, према Државни архив у Лондону, Архива Форин офиса, 371/44250, R4160/8/92

Николај,

у свим случајевима које си навео је британски агент на терену двосмислено рекао да Дража може да искористи Италијане како би набавио оружје. То је сигурно подразумевало да би се тим оружјем превасходно нападали партизани како би се стекла доминација на терену.
Ниједан званичан документ за ово не постоји, нема порука Черчила или било кога краљу, Јовановићу или Михаиловићу. То не изненађује јер и да то јесте била британска намера не би га ни било, а изјаве агената би било лако порећи.

То вероватно значи да су Британци прећутно одобрили да се ЈВуО у борби против партизана користи и недозвољеним средствима.

Међутим, и поред тога четници нису успели да надвладају партизански покрет - чак су изашли и поражени почетком 1943.
Британцима је то био први сигнал да су играли на погрешну карту, а кад су видели да је већина МВАЦ одреда после капитулације Италије наставила сарадњу и са Немцима, од њих су опрали руке.

Да су четници успели да победе, њихова колаборација са Италијанима би вероватно била гурнута под тепих.
Проблем је настао тек колаборацијом са Немцима - због тога и јесу прекинути сви односи.