08-03-2015, 12:15 AM
Извештај италијанског конзула у Бања Луци Фабианија упућен италијанском посланству у Загребу 26. јула 1941. године, о црногорском књижевнику Савићу Марковићу – Штедимлији, једном од блиских Павелићевих сарадника, будућем уреднику листа „Хрватска православна црква“.
У извештају се каже да је у Загребу одмах по паду Југославије основан Црногорски народни одбор на чијем челу се налази „неки Штедимлија“. Према обавештењима која су добијена од једног Црногорца, реч је о псеудониму Савића Марковића (у извештају се погрешно наводи Саво Марковић), рођеног у Пиперима код Подгорице, који је живео у Загребу 15 година и био сарадник „Јутарњег листа“. Исти је успео да задобије поверење и пријатељство Павелића и „маршала“ Кватерника својим „историјским чланцима“ и „показујући осећања склона независној Хрватској“.
Особа која је дала ове податке конзулу, наводи се даље у извештају, сматра ово као неку Штедимлијину „шалу“, с обзиром да је „увек био у додиру са комунистичким елементима“:
„Обавјештајац сматра да је Штедимлија направио једну шалу, будући да је увјек био у додиру са комунистичким елементима и у сродству са слиедећим сумњивим особама:
Др Вукашин Марковић, његов ујак, који је побјегао у Москву, након што је инсценирао побуну у Црној Гори 1921, а сада је високи службеник Совјетске владе;
Стана Марковић (названа „Хајдучица"), његова родица, која је некад била ухићена ради комунистичке дјелатности и побјегла из загребачког затвора помоћу рођака Саве Марковића 1930. боравећи најприје у Бечу, а касније у Москви;
Видаk Марковић, проф. у Нишу, вјеројатно родитељ предњих, стриељан због саботаже („Немачке новине у Хрватској" бр. 91).
Колико предходи, не би се могло искључити да садашњи Црногорски одбор не развија подземну организацију која је у додиру са комунистичким бандама, које су недавно дале повода побунама у Црној Гори. Обзиром на ово занимљиво је напоменути чињеницу, да последњих дана многи Црногорски студенти одлазе у Загреб.” Зборник докумената „Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату“, том 1, књига 1, стр. 436
Интересантно је да је Штедимлија после рата умро у Југославији и сахрањен у Загребу.
У извештају се каже да је у Загребу одмах по паду Југославије основан Црногорски народни одбор на чијем челу се налази „неки Штедимлија“. Према обавештењима која су добијена од једног Црногорца, реч је о псеудониму Савића Марковића (у извештају се погрешно наводи Саво Марковић), рођеног у Пиперима код Подгорице, који је живео у Загребу 15 година и био сарадник „Јутарњег листа“. Исти је успео да задобије поверење и пријатељство Павелића и „маршала“ Кватерника својим „историјским чланцима“ и „показујући осећања склона независној Хрватској“.
Особа која је дала ове податке конзулу, наводи се даље у извештају, сматра ово као неку Штедимлијину „шалу“, с обзиром да је „увек био у додиру са комунистичким елементима“:
„Обавјештајац сматра да је Штедимлија направио једну шалу, будући да је увјек био у додиру са комунистичким елементима и у сродству са слиедећим сумњивим особама:
Др Вукашин Марковић, његов ујак, који је побјегао у Москву, након што је инсценирао побуну у Црној Гори 1921, а сада је високи службеник Совјетске владе;
Стана Марковић (названа „Хајдучица"), његова родица, која је некад била ухићена ради комунистичке дјелатности и побјегла из загребачког затвора помоћу рођака Саве Марковића 1930. боравећи најприје у Бечу, а касније у Москви;
Видаk Марковић, проф. у Нишу, вјеројатно родитељ предњих, стриељан због саботаже („Немачке новине у Хрватској" бр. 91).
Колико предходи, не би се могло искључити да садашњи Црногорски одбор не развија подземну организацију која је у додиру са комунистичким бандама, које су недавно дале повода побунама у Црној Гори. Обзиром на ово занимљиво је напоменути чињеницу, да последњих дана многи Црногорски студенти одлазе у Загреб.” Зборник докумената „Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату“, том 1, књига 1, стр. 436
Интересантно је да је Штедимлија после рата умро у Југославији и сахрањен у Загребу.