[Шумадинац]

Морам опет да напоменем да што се тиче Вуковог превода Новога Завета, треба напоменути да Владика/ерудита Николај Велимировић (кога је СПЦ касније канонизовала у свеца), за време сужањства у манастиру Војловици, са тамошњим старешином манастира, је намеравао направити нови превод Новог завета, па је овако записао: "Имали смо пред собом два оригинална текста на грчком (Тишендорфа и Нестелеа), црквенословенски превод, Вулгату и модерне преводе на енглеском, француском, руском, талијанском, немачком и бугарском. Од свих превода нашли смо да је црквенословенски превод најбољи... Пред собом смо имали четири српска превода: епископа Платона Атанацковића, Вука Караџића (1847), Лује Бакотића (1933) и Димитрија Стефановића (1934). Сравњујући, нашли смо да је Вуков превод бољи од Стефановићевог и Бакотићевог. Не само то. Него читајући упоредо све стране преводе нашли смо да је Вуков превод бољи него руски, француски, чак и енглески. Ово је факат неоспоран, и у то се може уверити сваки научник сравњивањем. На основу тог сазнања ми смо дошли до закључка да Нови завет не треба преводити, него само Вуков превод исправити. И ми смо га исправили тако, да иако се не може сматрати савршеним, али је близу савршенства и несумњиво бољи, и егзегетски и догматски јаснији и прецизнији од свих превода на западне европске језике, као и на руском".

Заборавих да поменем да је касније било још превода Новог Завета. С тим у вези, Радомир Ракић је у Политици поодавно писао да су "преводи Новог завета из пера Димитрија Стефановића и Емилијана Чарнића кабинетски, умногоме буквални, без Вукове језичке раздраганости и лепоте." Толико о Вуку!