04-04-2015, 03:42 AM
(04-04-2015, 01:59 AM)Шумадинац Пише: Што се тиче о незавршеном преводу, тј. покушају превода Владике Николаја са Владиком Василијем Костићем- доста је писао о томе Владика Атанасије Јевтић.
Аха!
"Умировљени" Сатанасије, следбеник Еоископа без Епархије Јоана Зизилуеса, који никако да се "умирови" но језди около и малтретира Србско Свештенство које се држи Отачке Свете Литургије!
Тај је превео све Молитве на новосрбски шатровачки иако је Свети Владика Николај ЗАДРЖАО Право-Србски језик у Молитвама но са транскрипцијом на Вуковој полу-латиници!
Нас је бака учила као дете све Молитве, од "Отче наш иже јеси на небесјех...", преко "Богородице Дјево радујсја..." па до "Вјерују во јединаго..." итд. из Молитвеника Светог Владике Николаја!
Међутим!
Сатанасије се није смирио док није проћерао своје да се то све преведе на језик турске касабе који нам је 'роми кримокатолик Вук оставио у наслеђе, тако да сад Свештеници-новотарци приморавају Верне да и код сечења колача за Крсно Име изговарају "Христос међу нама" умасто наше Право-Србско "Христос посредје нас", и "Јесте и биће" уместо нашег "Јест и будет"!
Тако исто инсистирају на "Христос Васкрсе" као да Народ не разуме наше старо "Христос Воскресе" итд.
Све у свему Сатанасије је упрљао све чега се дохватио па нами не преостаје ништа друго до да се молимо Господу да се тај једном "умирови" и да нас остави једном на миру!
А зар није једноставније научити тијех 60 речи које нас деле од разумевања Право-Србског (кога зову и Црквено-словенски и старо-словенски, због снисхођења да случајно не увредимо некога ако кажемо да је Србски-Србски, да је црно-црно а да је бело-бело!)?!
Овако не само да се жалосте саблажњавају и вређају старији Верници, него ће и ови малђи бити доживотно оштећени и лишени једне, по нашем скромном мишљењу веома битне, димензије и искуства Свете Литургије и Молитве на начин како су то наши Преци чинили хиљаду година!
Одакле та новотарија да Језик Светог Саве, Арсенија, Максима, Василија и Петра, није више „подобан” у истој овој Србској Народној Цркви која нам је тај Језик сачувала од заборава и „реформи” плаћеног пошокачењака Вука Караџића?
Браћа Руси се НИКАД нису одрекла Право-Србског у Светој Литургији, чак ни за време страшних јудео-бољшевичих прогона!
Ми ево решисмо да се нашаг Језика Литургије 'ладно одрекнемо, па неки Свештеници-новатори, нарочито они са штуцованим брадицама, инсистирају да се чак и традивционални Православни и Србски поздрав за Васкрс „Христос Воскресе”, преводи на Вуков примитивни новоговор!
А ми се са тугом сећамо ситуација неђе почетком деведесетих, кад „преводиоци” нису ни око „Вјерују” могли да се договоре, па је било час „погребен” час „био погребен”!
Ми никако да схватимо да је Вуков вулгарни и шатровачки језик ИСПОД нивоа Право-Србског, те да се њиме једноставнио НЕ МОЖЕ све исказати без траги-комичних скаламерија!
Довољно је само погледати Молитве које маќедонствујушчи доле преводе на њихов шатровачки, па ће нам можда бити мало јасније како изгледамо у очима Светих Предака наших!
Пре извесног времена имали смо један такав душекористан разговор са Братијом у Хиландару, ујутро у цик зоре у тишини после јутрења, на оној чувеној тераси уз кафу и ратлук, кад треба да се пази шта се говори!
Па кажу наши Оци тамо да данас треба око десетак Вуковских речи да би се описао појам БЛАГОЧЕСТИВ!
Треба ишчитати, али СА РАЗУМЕВАЊЕМ, књигу Гос'н Самарџића, нами није јасан тај отпор да се прво прочита једно веома документовано дело, па да се послен дође ође и дискутује!
А ево и у емисији на РТС, Владике наше морадоше да употребе израз ПРЕПОРОЧАН, јербо синонима у Вуковом језику за тако нешто нема!
Сестра Ксенија Кончаревић је лепо једном рекла да нас од разумевања Право-Србског дели свега 60-так речи!
Чему онда та толика потреба за превођењем?
Зар нам баш сад треба да се тако драстично делимо и удаљујемо од Браће Руса после толико векова заједничке Молитве?
Ми рекосмо, по пустињи викасмо, ма Душу спасисмо!
Сачувај нам разум, неба сило јака,
Од брозона и од римских ђака,
Који папу као оца воле
И мозгове наше хорски соле!
Час брозизмом, час екуменизмом,
Час нас мире са папином шизмом;
Хоће Србин да усташе грли,
А коже су србске јуче др'ли!
Месо србске Дјеце мезетили
Сликали се кољци, газетили*
Слике клања Дјеце пред Мајкама,
А сада нас кљукају бајкама,
О јединству братскијех „цркава”,
А од таквог „братства” твор цркава,
Руга му се и папина паства,
Па нас спаси јединства и братства!
Свевидећи, на висини што си,
Сваки Србин то од Тебе проси;
Србска мука јечи про Сељене,
Спаси, Боже, мене екумене!
Момир Војводић, Људина.
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!