[Јеремија]

По чему се радна обавеза разликује од војне?

„Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“

Легендарно обраћање мајора Гавриловића својим борцима остаје као вечна опомена о дивовима који су корачали Србијом. Нису ни слутили мученици да ће се испилити несој и гамад који би радије жени под сукњу но пушку у руку.

Сви који пишу, причају и заговарају како је требало пустити латинлук да јебе по Србији од бебе до ђутурума, да пали и жари, немају ништа заједничко са славним нам предцима. Ништа су то људи и они не схватају шта је дужност и обавеза у ратном времену.