24-08-2015, 06:42 PM
Дакле ово је опис догађаја у ВК у Липову, у зиму 1942/43.
Друго што пада у очи је да је Дража био окружен Словенцима.
Када је стигао Војин Андрић, прво га је сачекао мајор Рудолф Перхинек, то је била предстража за ВК.
Онда, Андрић каже:
Енглеска мисија на челу са пуковником Белијем дошла је баш пред Божић. Они су становали и хранили се у засебној кући на једно 1/4 часа од ВК. Дражином наредбом са њима нико није смео да одржава контакт и разговоре без његовог личног одобрења. Једино је к њима слободно одлазио др. Мољевић и некада и професор Борис Рихтеровић, Словенац из Цеља, Дражин познаник још пре рата, који је у ВК имао задатак да шаље материјал за радио емисиону станицу Карађорђе, која је била у Каиру.
Онда наставља:
Пре мог доласка из ВК са њима двојицом радио је и неки адвокатски приправник Прекоршек, опет Словенац, кога су у ВК необично ценили и хвалили.
Па опет:
Тих дана су из Србије дошли двојица официра капетан Стојадиновић и поручник Никола Миловановић и основали неку радио телеграфску школу и центар за везу ''Технички центар број 2''. Шеф Техничког центра број 1 био је капетан Јожеф Певец, Словенац, изванредно поверљив и одан човек Дражи.
Ту негде је био и Јожеф Грбец.
Никола Миловановић је већ негде у фебруару 1943. отеран из Техничког центра бр. 2, због стварања лоших међуљудских односа. Касније ће, као што је познато, постати удбаш.
Ови Андрићеви наводи значајни су и због тога што потврђују да Миловановић није био ''Дражин радиотелеграфиста'', који је знао шифре и после их предао комунистима... Дакле, био је један од нижих официра у другом по рангу центру за везу, и то кратко време.
Друго што пада у очи је да је Дража био окружен Словенцима.
Када је стигао Војин Андрић, прво га је сачекао мајор Рудолф Перхинек, то је била предстража за ВК.
Онда, Андрић каже:
Енглеска мисија на челу са пуковником Белијем дошла је баш пред Божић. Они су становали и хранили се у засебној кући на једно 1/4 часа од ВК. Дражином наредбом са њима нико није смео да одржава контакт и разговоре без његовог личног одобрења. Једино је к њима слободно одлазио др. Мољевић и некада и професор Борис Рихтеровић, Словенац из Цеља, Дражин познаник још пре рата, који је у ВК имао задатак да шаље материјал за радио емисиону станицу Карађорђе, која је била у Каиру.
Онда наставља:
Пре мог доласка из ВК са њима двојицом радио је и неки адвокатски приправник Прекоршек, опет Словенац, кога су у ВК необично ценили и хвалили.
Па опет:
Тих дана су из Србије дошли двојица официра капетан Стојадиновић и поручник Никола Миловановић и основали неку радио телеграфску школу и центар за везу ''Технички центар број 2''. Шеф Техничког центра број 1 био је капетан Јожеф Певец, Словенац, изванредно поверљив и одан човек Дражи.
Ту негде је био и Јожеф Грбец.
Никола Миловановић је већ негде у фебруару 1943. отеран из Техничког центра бр. 2, због стварања лоших међуљудских односа. Касније ће, као што је познато, постати удбаш.
Ови Андрићеви наводи значајни су и због тога што потврђују да Миловановић није био ''Дражин радиотелеграфиста'', који је знао шифре и после их предао комунистима... Дакле, био је један од нижих официра у другом по рангу центру за везу, и то кратко време.