19-09-2015, 05:13 PM
Питање дијалеката србског језика поново је покренуто тек поткрај 1993. године.
Вођство западних Срба, ијекаваца, на челу са др Радованом Караџићем, прокламовало је тада опредељење за екавски дијалект.
Било је то време, као и сада док пишемо ове редове, у коме су србски непријатељи покушавали да коначно униште прекодринске Србе. Зато се код њих инстинктивно појачала тежња ка учвршћивању веза са матицом.
"Намјерни смо да престанемо бити босански Срби и да постанемо само Срби", рекао је др Караџић.
У листу "Јавност", гласилу Републике Србске, он је опредељење за екавицу образложио потребом да и Срби, као и други европски народи, имају један књижевно-језички стандард.
Подсећајући да је и Иво Андрић прешао на екавицу, др Радован Караџић наглашава потребу "интеграције србског народа и стварања нације". Дотакао се и забране екавице у овим крајевима, у време комунизма:
"Властодршцима је однекуд било веома важно да се екавица не прелива у Босну преко Дрине. Да им је било стало да се демаркирају према Србима, они би босанске Србе охрабривали на екавицу, а не би ауторске текстове Новице Петковића и других ијекавизирали. Силина којом су се супротстављали екавици сама по себи говори да је она за њих била опасна. Од раних 60-тих година готово сви србски пјесници у БиХ писали су, готово све, пјесме екавицом, а властодршци су тада и забрањивали и обесхрабривали екавицу у Босни".
Очито је да се преко ијекавице тежило одвајању прекодринских Срба од матице, да би се временом, као некада (кримо) католички Срби, претопили у други народ (говорило се о "бошњачком језику" и "бошњачкој нацији", и сл).
Зато је потез Републике Србске мудар и веома значајан. Међутим, десило се да су готово сви лингвисти са екавског подручја, из Београда, устали против њене одлуке.
Колико се сјећам екавица је у Републици Српској у једном периоду била у службеној употреби. Доласком на власт (1997) Додика и бабе Биљане, она је укинута.
У области информисања, односно у медијима, ( како јавним тако и приватним) у инсистирању и провођењу забране екавице предњачили су: Рајко Васић (2-3 човјек СНСД-а), тада министар информисања у Влади РС; Драган Гашић супервизор РТРС , Аустријанац (освједочени србомрзац), те буљумента бањалучких квазиинтелектуалаца, новинарчића, званичника из власти, који су на једном постали нешто важни.
SPORAZUM KLAJN-PLAVSIC-DODIK
Austrijski drzavljanin - supervizor RTV Republike Srpske
Mostar, Beta. - Portparol i politicki savetnik oblasne kancelarije visokog predstavnika za BiH u Mostaru Dragan Gasic saopstio je juce da ce pocetkom marta preuzeti duznost medjunarodnog administratora Radio televizije Republike Srpske u Banjaluci.
Gasic je izjavio da je ta funkcija predvidjena na osnovu sporazuma o restrukturiranju RTV RS koji su proslog petka potpisali Zak Klajn, predsednica RS Biljana Plavsic i premijer Milorad Dodik. Dragan Gasic je austrijski drzavljanin srpskog porekla, bio je novinar na nemackoj radio stanici WDR, a u Mostar je dosao 1994. godine kao portparol administracije Evropske unije.
Вођство западних Срба, ијекаваца, на челу са др Радованом Караџићем, прокламовало је тада опредељење за екавски дијалект.
Било је то време, као и сада док пишемо ове редове, у коме су србски непријатељи покушавали да коначно униште прекодринске Србе. Зато се код њих инстинктивно појачала тежња ка учвршћивању веза са матицом.
"Намјерни смо да престанемо бити босански Срби и да постанемо само Срби", рекао је др Караџић.
У листу "Јавност", гласилу Републике Србске, он је опредељење за екавицу образложио потребом да и Срби, као и други европски народи, имају један књижевно-језички стандард.
Подсећајући да је и Иво Андрић прешао на екавицу, др Радован Караџић наглашава потребу "интеграције србског народа и стварања нације". Дотакао се и забране екавице у овим крајевима, у време комунизма:
"Властодршцима је однекуд било веома важно да се екавица не прелива у Босну преко Дрине. Да им је било стало да се демаркирају према Србима, они би босанске Србе охрабривали на екавицу, а не би ауторске текстове Новице Петковића и других ијекавизирали. Силина којом су се супротстављали екавици сама по себи говори да је она за њих била опасна. Од раних 60-тих година готово сви србски пјесници у БиХ писали су, готово све, пјесме екавицом, а властодршци су тада и забрањивали и обесхрабривали екавицу у Босни".
Очито је да се преко ијекавице тежило одвајању прекодринских Срба од матице, да би се временом, као некада (кримо) католички Срби, претопили у други народ (говорило се о "бошњачком језику" и "бошњачкој нацији", и сл).
Зато је потез Републике Србске мудар и веома значајан. Међутим, десило се да су готово сви лингвисти са екавског подручја, из Београда, устали против њене одлуке.
Колико се сјећам екавица је у Републици Српској у једном периоду била у службеној употреби. Доласком на власт (1997) Додика и бабе Биљане, она је укинута.
У области информисања, односно у медијима, ( како јавним тако и приватним) у инсистирању и провођењу забране екавице предњачили су: Рајко Васић (2-3 човјек СНСД-а), тада министар информисања у Влади РС; Драган Гашић супервизор РТРС , Аустријанац (освједочени србомрзац), те буљумента бањалучких квазиинтелектуалаца, новинарчића, званичника из власти, који су на једном постали нешто важни.
SPORAZUM KLAJN-PLAVSIC-DODIK
Austrijski drzavljanin - supervizor RTV Republike Srpske
Mostar, Beta. - Portparol i politicki savetnik oblasne kancelarije visokog predstavnika za BiH u Mostaru Dragan Gasic saopstio je juce da ce pocetkom marta preuzeti duznost medjunarodnog administratora Radio televizije Republike Srpske u Banjaluci.
Gasic je izjavio da je ta funkcija predvidjena na osnovu sporazuma o restrukturiranju RTV RS koji su proslog petka potpisali Zak Klajn, predsednica RS Biljana Plavsic i premijer Milorad Dodik. Dragan Gasic je austrijski drzavljanin srpskog porekla, bio je novinar na nemackoj radio stanici WDR, a u Mostar je dosao 1994. godine kao portparol administracije Evropske unije.