[Милослав Самарџић]

Samardžiću, stavljaš me u nezgodan položaj da branim srpske levičare iz naše istorije.
Da li ja imam nešto protiv levičara? Nemam ništa efikasno.
Elem, malo o razlici između seljačkog socijalizma i Titovog radničkog komunizma. Po meni su Titoisti napravili nekoliko strašnih zločina nad građanima ove države. Nakon masovnih ubistava, sprovođenja u logore i kazamate, otimanja privatne imovine, na četvrtom mestu u gradaciji civilizacijskih zločina, po meni, jeste iseljavanje stanovnika iz sela u gradove. Na taj način je uništen patrijarhalni i konzervativni duh seljaštva, dočim nije stvorena gradska buržoazija. Kao posledica tog velikog zločina nad duhom, mi danas nismo ni seljačka ni gradska država, već država prigradskog stanovništva i malograđana. Dakle, ako treba da biram (ako mi neko prisloni pištolj na čelo ) između seljačkog i radničkog socijalizma u državi koja je pretežno seljačka, ja bih izabrao seljački socijalizam. U Srbiji pre pojave KPJ nije bilo pristalica radničkog socijalizma, osim možda u tragovima. Ako se već trudimo da nađemo kontinuitet levičarenja, ja ga pronalazim kod Dragoljuba Jovanovića, lidera levih zemljoradnika, to jest predsednika Narodne seljačke stranke. On se zalagao za dvopartijski sistem, u kome bi jedna partija bila radnička, a druga seljačka. A privreda bi bila u državnim rukama, razume se.
Poenta moje priče jeste u tome da komunizam u Jugoslaviji nije vukao korene iz srpskog komunizma i socijalizma. Titov komunizam, naročito. Titoizam je vukao korene iz neke čudne mešavine ideologije staljinizma, NDH i Austrougarske. Ja ne znam u kojoj je kuhinji zapravo spravljen Titoizam, to mi je velika misterija.
I hteo bih da te podsetim da je politički deo pokreta DM bio uglavnom levičarski. Živko Topalović i njegova socijalistička partija. Zatim, Demokratska stranka, kao najjača srpska stranka posle 27. marta, bila je klasična levičarska stranka. A i sam znaš da je ona u potpunosti i vrlo aktivno podržala Dražin pokret. DS se zalagala za Jugoslaviju, u njoj je bilo dosta republikanaca, i ono najvažnije, što se tiče privrede, ona je 1940. u svoj program unela to da se zalaže za "welfare state" - državu blagostanja. To je podrazumevalo visoke poreze, nacionalizaciju velikih industrijskih i privrednih postrojenja, i sve ostalo što podrazumeva ta meka verzija socijalizma...
Da skratim - ja i dalje smatram da su svi, i levičari i desničari, svi oni koji su vukli korene iz prošlosti i tradicije, podržali Dražu u selu Ba. Ono što je bilo novo, nepoznato i spravljeno u ko zna kojoj i čijoj kuhinji, otišlo je u Jajce.

P.S. Što se tiče Mihiza, znam da je sarađivao sa Ratkom Draževićem. A ko je sarađivao sa tim čovekom bio je ili udbaš ili kukavica. Inače, kada je neko pitao nešto Iva Andrića u vezi sa Prokletom avlijom, Nobelovac je odgovorio - "Pitajte Mihiza, on te stvari zna bolje od mene."

Андрић је био доипломата...
Очигледно је да се у основи слажемо, само је ствар интерпретације у питању. Извор Титоизма је стаљинизам. Титоисти су побили или уништили на неки начин све друге фракције, почев од Симе Марковића. Ја само тврдим да је било тих фракција, разних социјалистичких праваца, утопија, шта ли, и раније. Ипак је било и тог што кажеш радничког социјализма, сећам се неке дрводељарске конференције из 1908. чини ми се. Неки од тих социјалиста су отишли у КПЈ, неки су остали са Живком Топаловићем у Социјалистичкој партији.