15-11-2015, 02:21 PM
Зашто се нико од новопечених бораца против комуниста, од 1990. године наовамо, није обратио највећим борцима против тих истих комуниста – четницима?
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Захвалан сам г. Васи Костићу што ме је у полемичком чланку “Демократска странка“, у прошлом броју “Слободе“, подсетио на неке догађаје из сада већ давне 1990. године. И на стару дилему: да ли смо тада, при обнови демократије у Србији и Југославији, наивнији испали ми, овде у Отаџбини, или наша национална политичка емиграција?
Ми, који смо овде били у првим редовима борбе за обнову демократије, веровали смо да је политичка емиграција једнодушно уз нас. Истовремено, и да су обновљене демократске странке то што кажу да јесу.
Моја сумња почиње баш са оним догађајем који описује г. Костић: са потписивањем споразума о сарадњи између часописа “Наша реч“ из Лондона, који је у име издавача, Савеза “Ослобођење“, потписао Десимир Тошић, и “Погледа“, који сам потписао ја, као главни и одговорни уредник. То је било фебруара 1990. године. Погодило се да сам већ следећег месеца први пут ишао у Лондон, па сам се са Десимиром Тошићем договорио да посетим и редакцију “Наше речи“, да се видимо и упознамо.
Стигавши у Лондон, позвао сам број Десимира Тошића. Он се јавио, и, после неколико измењених речи, упитао ме:
- Одакле зовете?
Не знам зашто је то питао. Могуће је да се у позадини чула четничка музика, са неке од касета Миће Петровића.
- Из Хотела “Равна Гора“, – одговорио сам.
Уследило је нешто што ни у сну нисам очекивао: Тошић је, повишеним гласом, осуо паљбу по четницима! Добро памтим његове речи: “Ти код којих сте гори су од комуниста!“
Наставак:
http://www.pogledi.rs/polemika-u-slobodi...komunisti/
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Захвалан сам г. Васи Костићу што ме је у полемичком чланку “Демократска странка“, у прошлом броју “Слободе“, подсетио на неке догађаје из сада већ давне 1990. године. И на стару дилему: да ли смо тада, при обнови демократије у Србији и Југославији, наивнији испали ми, овде у Отаџбини, или наша национална политичка емиграција?
Ми, који смо овде били у првим редовима борбе за обнову демократије, веровали смо да је политичка емиграција једнодушно уз нас. Истовремено, и да су обновљене демократске странке то што кажу да јесу.
Моја сумња почиње баш са оним догађајем који описује г. Костић: са потписивањем споразума о сарадњи између часописа “Наша реч“ из Лондона, који је у име издавача, Савеза “Ослобођење“, потписао Десимир Тошић, и “Погледа“, који сам потписао ја, као главни и одговорни уредник. То је било фебруара 1990. године. Погодило се да сам већ следећег месеца први пут ишао у Лондон, па сам се са Десимиром Тошићем договорио да посетим и редакцију “Наше речи“, да се видимо и упознамо.
Стигавши у Лондон, позвао сам број Десимира Тошића. Он се јавио, и, после неколико измењених речи, упитао ме:
- Одакле зовете?
Не знам зашто је то питао. Могуће је да се у позадини чула четничка музика, са неке од касета Миће Петровића.
- Из Хотела “Равна Гора“, – одговорио сам.
Уследило је нешто што ни у сну нисам очекивао: Тошић је, повишеним гласом, осуо паљбу по четницима! Добро памтим његове речи: “Ти код којих сте гори су од комуниста!“
Наставак:
http://www.pogledi.rs/polemika-u-slobodi...komunisti/