[Vlad Alekš]

Чланак је дакле објављен у ''Слободи'', где је, невезано, објављена и сјајна критика филма ''Ко то тамо пева'' академика (још једног) Душана Ковачевића, из пера Васе Костића.
Васа Костић, емигрант у Америци од 1950. године, лако је уочио оно што ми нисмо, јер се 1. априла 1941. возио аутобусом од Крагујевца до Ваљева (у филму аутобус путује ''за Београд'' 5. априла 1941). Дакле, он је одмах знао да онаквих аутобуса уопште није било, да су аутобуси били нормални, да се наравно није возило преко ливада већ делом асфалтом а делом широким и равним макадамом. Па је такође лако приметио да се у филму исмева све што је ''нормалном Србину драго'', од свештеника па до традиције.
Костић се пита зашто се Ковачевић, када је постао члан Крунског савета, није извинио за овај комунистички/антисрпски филм... који је иначе проглашен за најбољи српски филм у последњих пола века.

Вероватно најбољи српски и југословенски филм је "Скупљачи перја" редитеља Александра Саше Петровића. У том филму је свештеник СПЦ-а (глуми га Мија Алексић) приказан на неки врло проблематичан начин.