02-12-2015, 01:19 PM
За вас тројицу који нисте начитани:
- ни Краљевина Југославија ни Војска КЈ нису потписале капитулацију.
Калафатовић није имао овлаштење да тако нешто уради, нити је то касније оверено, али је имао право да капитулира са јединицама којима је командовао (практично целом војском). Тврдње да је он био заробљен кад је потписао капитулацију нису документоване и супротне су следу догађаја где је он наставио да командује. Има још да за дискусију, али ово је сасвим довољно.
- за научне радове, за радове после 2000-те, сад сам погледао један рад Николића и Димитријевића, користе без наводника. Исто тако користе у издањима ИНИС-а.
За ствари које сам истраживао или макар читао могу да ти дам одговор. За оно што нисам би наравно било неозбиљно.
За саботаже, видим да си прочитао оно шта сам јуче поставио на МЦМ:
Из књиге ”Привреда Србије у Другом светском рату”, Драган Алексић, ИНИС 2002.
Почев од стране 221 налази се поглавље ”Диверзије на саобраћајне објекте”.
Коришћени су извештаји Српске Државне Железнице о саботажама.
Дат је опширнији опис стања на железницама током 1941. која је била пуна саботажа (занимљиво и да Ван Кревелд у анализи снабдевања Афричког корпуса наводи да је током 1941. било доста несигурности на пругама). Један пример је да је саобраћај пругом Београд-Ниш током септембра-октобра 1941. био смањен за 40% и да су прекиди трајали и по 14 дана.
Цитат:
”У наредном периоду, током 1942. и 1943. изведено је мање напада на саобраћајне објекте него у 1941. години. Активност устаника у том периоду илуструје извештај Војнопривредног Штаба Југоистока из априла 1943. године. … покрет Драже Михаиловића се држи као и пре пасивно и очигледно покушава да избегне све што би могло да изазове мере одмазде: тај покрет за сада представља опасност више са политичког него војног становишта. Комунистички покрет на српском простору за догледно време нема никаквих изгледа за успех.”
Табела у којој је дат број диверзија и напада на железничке објекте:
1941 - 314 (6 месеци, просек 52 месечно)
1942 - 71 (просек 6 месечно)
1943 - 135 (просек 11 месечно)
1944 - 174 (9 месеци, просек 19 месечно)
Напомена:
- Прве диверзије током 1941. су забележене јуна, па се овај број односи практично само на пола године.
- период током 1944. се односи до краја септембра.
- у нападе на пруге нису унета савезничка бомбардовања. Према једном извештају до 13. септембра 1944. савезничка авијација је извршила 59 напада само на желеничке објекте.
Оно што је приметно је да је током 1942, кад је снабдевање Ромелових снага било најактуелније, извршено практично најмање диверзија.
Став да ЈВуО није хтела да ризикује одмазде према цивилима свакако треба уважити, али остаје питање како је следеће године у истим условима извршено дупло више саботажа?
-----
За одговор колико од тога отпада на ЈВуО или НОВЈ и још битније колико је диверзија било на прузи Београд-Солун и колики утицај су имале на саобраћај, требало би погледати архив железнице, што планирам да урадим.
Засад је прилично јасно да током 1942. није било озбиљнијих прекида пруге и да се снабдевање одвијало нормално.
- ни Краљевина Југославија ни Војска КЈ нису потписале капитулацију.
Калафатовић није имао овлаштење да тако нешто уради, нити је то касније оверено, али је имао право да капитулира са јединицама којима је командовао (практично целом војском). Тврдње да је он био заробљен кад је потписао капитулацију нису документоване и супротне су следу догађаја где је он наставио да командује. Има још да за дискусију, али ово је сасвим довољно.
- за научне радове, за радове после 2000-те, сад сам погледао један рад Николића и Димитријевића, користе без наводника. Исто тако користе у издањима ИНИС-а.
(02-12-2015, 05:14 AM)Златко Пише: Ја бих чисто волео да чујем Ваше бар кратке одговоре (илити Ваш став где можда не знате прецизне податке) на оних 10 питања, такође бих волео да ми одговорите по Вашим тренутним сазнањима колико је тачно било саботажа на пругама 1942. године од стране ДМ банди. Хвала.
За ствари које сам истраживао или макар читао могу да ти дам одговор. За оно што нисам би наравно било неозбиљно.
За саботаже, видим да си прочитао оно шта сам јуче поставио на МЦМ:
Из књиге ”Привреда Србије у Другом светском рату”, Драган Алексић, ИНИС 2002.
Почев од стране 221 налази се поглавље ”Диверзије на саобраћајне објекте”.
Коришћени су извештаји Српске Државне Железнице о саботажама.
Дат је опширнији опис стања на железницама током 1941. која је била пуна саботажа (занимљиво и да Ван Кревелд у анализи снабдевања Афричког корпуса наводи да је током 1941. било доста несигурности на пругама). Један пример је да је саобраћај пругом Београд-Ниш током септембра-октобра 1941. био смањен за 40% и да су прекиди трајали и по 14 дана.
Цитат:
”У наредном периоду, током 1942. и 1943. изведено је мање напада на саобраћајне објекте него у 1941. години. Активност устаника у том периоду илуструје извештај Војнопривредног Штаба Југоистока из априла 1943. године. … покрет Драже Михаиловића се држи као и пре пасивно и очигледно покушава да избегне све што би могло да изазове мере одмазде: тај покрет за сада представља опасност више са политичког него војног становишта. Комунистички покрет на српском простору за догледно време нема никаквих изгледа за успех.”
Табела у којој је дат број диверзија и напада на железничке објекте:
1941 - 314 (6 месеци, просек 52 месечно)
1942 - 71 (просек 6 месечно)
1943 - 135 (просек 11 месечно)
1944 - 174 (9 месеци, просек 19 месечно)
Напомена:
- Прве диверзије током 1941. су забележене јуна, па се овај број односи практично само на пола године.
- период током 1944. се односи до краја септембра.
- у нападе на пруге нису унета савезничка бомбардовања. Према једном извештају до 13. септембра 1944. савезничка авијација је извршила 59 напада само на желеничке објекте.
Оно што је приметно је да је током 1942, кад је снабдевање Ромелових снага било најактуелније, извршено практично најмање диверзија.
Став да ЈВуО није хтела да ризикује одмазде према цивилима свакако треба уважити, али остаје питање како је следеће године у истим условима извршено дупло више саботажа?
-----
За одговор колико од тога отпада на ЈВуО или НОВЈ и још битније колико је диверзија било на прузи Београд-Солун и колики утицај су имале на саобраћај, требало би погледати архив железнице, што планирам да урадим.
Засад је прилично јасно да током 1942. није било озбиљнијих прекида пруге и да се снабдевање одвијало нормално.