[Мргуд]

Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.

Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.

Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.

Баћовић јесте био хвалисавац али јасно је да се у Далмацији није затекла она слика које у депешама представљена Врховној команди.

Што се тиче Црногораца, они су посебна прича.

А што се тиче Остојића и Калиновика, сигурно је да би нормланије било да је водио операције на лицу места, јер се из приложеног види да су његове командне депеше касниле некада и по два дана иако се ситуација мењала у другом делу операција из сата у сат. Слажем се да се замишљена операција са превиђеним снагама није могла извести, међутим примећујем и једну дозу потцењивања партизана. Док Баћовић и Јевђевић у тзв. "Бихаћкој републици" лоцирају између 20 и 25 хиљада снага, Остојић каже да их нема више од 5 хиљада. Такође ако погледамо први део операције, стиће се утисак да Остојић води рутинску операцију чишћења терена, сматрајући да ће то ићи олако, да би одједном цела ствар попримила драматичан ток за јединице под његовом командом.

Цела ствар иде ка томе да је било великих пропуста у командовању али да исти нису кажњавани и максимално су толерисани. Дисциплина је вршена над обичним војницима или најнижим официрима. А такође и нетрепељивост између високих командних лица је више него видљива, те је и то морало да утиче на дисциплину и морал у војсци.

Свега је било, али суштина је у томе да је Дража гонио комунисте од Србије до Бихаћа, ишавши лично до Херцеговине. Та суштина некако свима измиче. А замислите да је било обратно, колико би они филмова снимили.
Дакле, уместо да се тако описује ток догађаја, измишља се прича о Титовом мудром одласку преко Дрине, и Дражином немудром останку на овој страни Дрине (мада је, кажем, ишао до Херцеговине).
Онда прича о четничкој статичности и партизанској покретљивости (мада је партизанска покретљивост била на силу, а четници су, дакле, својом вољом ишли за њима).
Итд.

То је тачно али ја не пишем о томе, него о мањку или чак одсутности дисциплине и немоћи (или нехтјењу) Врховне команде да то доведе у ред.