14-08-2013, 06:07 PM
Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) objavila je dokument u kome su na sedam strana izneti neki detalji o operacijama koje su u nadležnosti agencije, uključujući i tvrdnju da NSA dolazi u dodir sa „samo“ 1,6% podataka koji se prenose putem interneta na dnevnom nivou.
Dokument je objavljen u subotu, bez mnogo pompe, a mediji su ga dočekali prilično mlako urpkos tome što su u njemu izneti neki zanimljivi podaci uključujući i onaj da NSA analizira svaki email koji se šalje izvan SAD ili koji se u SAD pošalje iz inostranstva.
U uvodnom delu dokumenta kojim se u suštini pokušava da opravda praksa i delovanje agencije, se navodi da NSA zbog nedostatka odgovorajućih alata nije mogla da prati jednog od terorista odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington koji su se dogodili pre 12 godina, 11. septembra 2001. Da bi se odgovorilo zahtevima američkih vlasti razvijeno je nekoliko programa sa ciljem da se povežu informacije dostupne obaveštajnoj zajednici i ojača koordinacija između stranih i domaćih obaveštajnih agencija.
Iako mnogi posle onoga što je svetu o delovanju i praksi američkih tajnih službi otkrio uzbunjivač Edvard Snouden imaju utisak da NSA drži celokupan internet u šaci, iz agencije tvrde drugačije:
„Prema podacima koje su objavili veliki tehnološki provajderi, internet nosi 1,826 petabajta podataka dnevno. U okviru svojih obaveštajnih zadataka, NSA dođe u dodir sa 1,6% toga. Međutim, od 1,6% svih podataka, samo 0,025% su oni koji su izabrani za pregled. NSA analitičari obavljajući svoje zadatke pregledaju 0,00004% svetskog internet sabraćaja, što je manje od milionitog dela.“
Međutim, bez obzira kako ovi procenti izgledaju zanemarljivo, iza njih stoje ozbiljni brojevi s obzirom na količinu podataka koji se dnevno prenose preko interneta.
NSA u dokumentu odbacuje optužbe da koristi strane partnere da bi zaobišla američki zakon. NSA ima partnere u 30 zemalja ali agencija nije niti će ikada koristiti partnerstvo sa stranom obaveštajnom službom da zatraži uslugu za ono što joj je američkim zakonom zabranjeno da čini.
„Ova partnerstva su važan deo američke i savezničke odbrane od terorista, aktera sajber pretnji i drugih koji su pretnja našoj pojedinačnoj i kolektivnoj bezbednosti. Obe strane imaju korist od tog odnosa.“
Dokument otkriva i kako NSA racionalizuje svoje špijunske aktivnosti:
„Ne treba da žrtvujemo građanske slobode zbog nacionalne bezbednosti; i jedno i drugo su sastavni deo onoga što mi jesmo kao Amerikanci. NSA može i ona će nastaviti da sprovodi svoje operacije na način na koji će se poštovati i jedno i drugo.“
Svako ko je pratio skandal u koji je upletena agencija može pobiti ovaj argument NSA koji je još jedan izgovor za obaveštajnu agenciju da nastavi da sprovodi masovni nadzor nad korisnicima interneta.
Dokument je objavljen u subotu, bez mnogo pompe, a mediji su ga dočekali prilično mlako urpkos tome što su u njemu izneti neki zanimljivi podaci uključujući i onaj da NSA analizira svaki email koji se šalje izvan SAD ili koji se u SAD pošalje iz inostranstva.
U uvodnom delu dokumenta kojim se u suštini pokušava da opravda praksa i delovanje agencije, se navodi da NSA zbog nedostatka odgovorajućih alata nije mogla da prati jednog od terorista odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington koji su se dogodili pre 12 godina, 11. septembra 2001. Da bi se odgovorilo zahtevima američkih vlasti razvijeno je nekoliko programa sa ciljem da se povežu informacije dostupne obaveštajnoj zajednici i ojača koordinacija između stranih i domaćih obaveštajnih agencija.
Iako mnogi posle onoga što je svetu o delovanju i praksi američkih tajnih službi otkrio uzbunjivač Edvard Snouden imaju utisak da NSA drži celokupan internet u šaci, iz agencije tvrde drugačije:
„Prema podacima koje su objavili veliki tehnološki provajderi, internet nosi 1,826 petabajta podataka dnevno. U okviru svojih obaveštajnih zadataka, NSA dođe u dodir sa 1,6% toga. Međutim, od 1,6% svih podataka, samo 0,025% su oni koji su izabrani za pregled. NSA analitičari obavljajući svoje zadatke pregledaju 0,00004% svetskog internet sabraćaja, što je manje od milionitog dela.“
Međutim, bez obzira kako ovi procenti izgledaju zanemarljivo, iza njih stoje ozbiljni brojevi s obzirom na količinu podataka koji se dnevno prenose preko interneta.
NSA u dokumentu odbacuje optužbe da koristi strane partnere da bi zaobišla američki zakon. NSA ima partnere u 30 zemalja ali agencija nije niti će ikada koristiti partnerstvo sa stranom obaveštajnom službom da zatraži uslugu za ono što joj je američkim zakonom zabranjeno da čini.
„Ova partnerstva su važan deo američke i savezničke odbrane od terorista, aktera sajber pretnji i drugih koji su pretnja našoj pojedinačnoj i kolektivnoj bezbednosti. Obe strane imaju korist od tog odnosa.“
Dokument otkriva i kako NSA racionalizuje svoje špijunske aktivnosti:
„Ne treba da žrtvujemo građanske slobode zbog nacionalne bezbednosti; i jedno i drugo su sastavni deo onoga što mi jesmo kao Amerikanci. NSA može i ona će nastaviti da sprovodi svoje operacije na način na koji će se poštovati i jedno i drugo.“
Svako ko je pratio skandal u koji je upletena agencija može pobiti ovaj argument NSA koji je još jedan izgovor za obaveštajnu agenciju da nastavi da sprovodi masovni nadzor nad korisnicima interneta.