[Ројалист]

Osim lista Njujork Tajms, podatke o finansiranju OTPOR-a iz SAD objavio je i Pol Makarti, predstavnik američke Zadužbine za razvoj demokratije, potvrdivši da je od kraja 1998 god. ova fondacija za aktivnosti u Srbiji potrošila tri miliona dolara od čega je većina sredstava otišla članovima OTPOR-a, odnosno na isti način kako je i Američka agencija za međunarodni razvoj ( USAID ) takođe u Srbiji potrošila 25 miliona dolara.
Kada je reč o novcu, treba napomenuti da je 2004. godine koordinator OTPOR-a iz Subotice tražio kontrolu finansija OTPOR-a od 1999. zbog sumnje da su tadašnji rukovodilac Slobodan Homen ( advokat, sada Državni sekretar u Ministarstvu pravde ) i njegov brat od tetke Nenad Konstantinović nezakonito raspolagali sa 10 miliona dolara koje su do 2004. dobili na ime pomoći iz SAD.Prema podacima iz SAD, do petog oktobra 2000. OTPOR je primio preko 2.600.000 dolara, a od februara 2001. do novembra 2002. još 800.000 dolara.Osim navedenog, ovde treba dodati još dva miliona dolara dobijenih za razne kampanje ( Borba protiv kriminala, Borba protiv korupcije,Zakoni danas,Ko je kriv i sl. ) a što sve skupa ulazi u pomenutih 10 miliona dolara.Kada su u pitanju članovi-aktivisti, oni su barprema izjavi jednog od njih iz Vladičinog Hana datoj 2001 god. nakon opširnog i detaljnog razgovora dobijali propagandni materijal ( majce, letke, nalepnice, plakate ) 130 dolara i mobilni telefon.
Da bi izvršavali obaveze zbog kojih su i finansirani, članovi OTPOR-a su morali proći određenu obuku organizovanu od strane SAD a preko niza Soroševskih NVO i podrške određenih medija u Srbiji.Čelni ljudi OTPOR-a su putovali u susedne zemlje radi odgovarajuće obuke koju je tajno izvodio Robert Helvi, vojni stručnjak za subverzivne operacije ( izazivanje i upravljanje masovnim protestima, oblici suprotstavljanja policiji, rušenje vlasti tzv. nenasilnim metodama i sl. ).

Više svetlosti na konkretne delatnosti OTPOR-a i njegovih čelnika dao je i jedan od osnivača Vuk Malešević, u pismu upućenom juna 2002 god. kragujevačkom listu POGLEDI, uz priloženu fotokopiju zvaničnog dokumenta ambasade SAD u beogradu koji se odnosi na finansiranje naših NVO.U pomenutom pismu Malešević je naveo:
„Studentska inicijativa ( SI ) je bila jedna od najjačih organizacija nastalih iz Studentskog protesta 1996/97.Ovu studentsku organizaciju je finansirao Sorošev fond – Fond za otvoreno društvo.Pojedini članovi SI koji su rado viđeni u američkoj i nemačkoj ambasadi su direktno kontaktirali sa Sonjom Liht u kancelariji fonda.Ipak najzanimljiviji finansijer organizacije je bio saradnik CIA iz USIA.Predstavnik ove organizacije je u američkoj ambasadi u beogradu 27. juna 1997 god. sklopio sporazum sa predstavnikom SI, Dušanom Vasiljevićem o isplati 6.780 dolara u gotovom.Kako se na memorandumu vidi, isplata je izvršena u najvišem interesu vlade SAD.Ubrzo posle toga SI se raspala.
U radu SI i izradi njenog statuta su učestvovali funkcioneri OTPOR-a, Slobodan homen i Nenad- Neca Kecmanović.Oni su prvi predložili saradnju sa ambasadom SAD.Članove OTPOR-a su obučavali visoki funkcioneri CIA preko više nevladinih organizacija.penzionisani pukovnik Robert helvi koji je od 1982/84 bio najviši predstavnik CIA u Burmi, bio je glavni predavač članovima OTPOR-a u Budimpešti i crnoj Gori ( gde je ispred Centra za moderne veštine predavač bila neda Arnerić).U martu 2000. IRI ( Međunarodni republikanski institut ) je platio troškove za dvadesetak članova OTPOR-a kako bi ih Helvi podučio.Inače IRI je u srbiji potrošio oko 1.8 miliona dolara, kako navodi njihov predstavnik danijel Kalvingart.Deo para je dat OTPOR-u.USAID je potrošila oko 25 miliona dolara, od čega je nekoliko stotina hiljada dato OTPOR-u.Malo pominjana ličnost koja je učestvovala u izgradnji infrastrukture OTPOR-a je general Džordž Vard, specijalista USIP ( Američkog instituta za mir ).Bio je visoki funkcioner CIA u Nemačkoj 1989/92 i u Nanibiji 1996/99.U USIP-u je zajedno sa visoki funkcionerom CIA Danijelom Serverom koji je učestvovao u stvaranju muslimansko-hrvatske federacije i organizovanju akcija na Kosovu i Metohiji.U USIP-u je i Sonja Biserko.U Srbiji USIP deluje i preko Evropskog pokreta sa kojim je organizovao nekoliko seminara“.
U daljem tekstu koji se odnosi na aktivnosti OTPOR-a, Malešević navodi:“Sastanak kriznog štaba ( tada rukovodećeg tela OTPOR-a ) na kome je došlo do podele održan je iste večeri kada je Vilijem Koen preko SNN-a poručio-Srbiji treba slomiti kičmu.Predsedavao je, kao obično, Srđa Popović ( tada student, a u vreme DOS-ove vlasti poslanik DS u republičkom parlamentu i pomoćnik ministra za ekologiju).Srđa Popović je u to vreme imao običaj da kaže kako maloletnike treba treba slati da provociraju policiju jer isprebijani maloletnici pobeđuju za nas u medijskom ratu.Bilo je to prvo okupljanje u prostorijama jedne političke organizacije ( sedište DS u ul. Srpskih vladara).Iznenada, pojavili su se Boris karajičić ( student,redovni gost povremenih koktela u američkoj ambasadi još od 1996. i negdašnji član SI ) i Jovan Ratković ( danas koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope).Te večeri su njih dvojica uz blagoslov dolazeće američke diplomatije, bez odobrenja kriznog štaba, krajnje samoinicijativno potpisali dokument ( ugovor sa USAID ) kojim se OTPOR kao pokret stavlja pod pokroviteljstvo američke administracije.Samo dve nedelje kasnije proglašeno je stanjeneposredne ratne opasnosti.Iako je od Karaičića traženo da ustupi pomenuti dokument koji su na razgledanje dobili samo omladinci DS okupljeni oko Srđe. On je umesto toga podelio par prospekata USAID-a.Svi predstavnici Pravnog fakulteta osnivači OTPOR-a izuzev Marije Rudić napustili su sastanak.Kada je bombardovanje počelo gotovo svi pobornici američke opcije napustili su beograd, a pojedinci su utočište potražili u zemljama prijateljske NATO alijanse, iako ostaje nejasno kako su prešli granicu zemlje u ratnom stanju.Kako je tada govorio Srđa popović, borba protiv Miloševića je nemoguća bez saveznika preko okeana.Deo otporaša otišlih u inostranstvo vraća se u beograd i smešta u prostorije u Knez Mihajlovoj i otpočinje junačku borbu uz plate, sekretarice,funkcije.Uz to čuvena Milja, koja se tada prvi put pojavila u celoj priči, sa dozom arogancije objašnjavala je starim otporašima koji su OTPOR pokrenuli ni iz čega, šta bi bile njihove dužnosti i kome bi oni bili odgovorni ( njoj i Srđi, razume se ).Upućene su nam i izvesne poslovne ponude.“
Završavajući pismo, Malešević navodi:“Koliko mi je poznato, niko od onih koji su 1999.protestvovali protiv prodaje pokreta americi nije nastavio rad u posve novom Narodnom pokretu OTPOR.
Ivan Marović ( sada producent kompjuterskih igara u Vašingtonu ) je takođe jedan od novih otporaša.Godine 1998. Marović je govorio – tu para nema, ja želim da završim fakultet i rad u OTPOR-u me ne interesuje.Kada je proamerička struja 1999. preuzela OTPOR i kada su počele da se slivaju velike pare u ovu organizaciju, zajedno sa instruktorima CIA, on se iznenada pojavio.Marović je čovek koji je na zasedanju Studentskog parlamenta 1998. uzviknuo – srbi da vas hrvat nečemu nauči.On se upravo na tom protestu zajedno sa Mališom Hristodilom ( bio poslanik Socijaldemokratske unije Žarka Koraća u republičkom parlamentu ) borio svim silama za ukidanje himne Sv. Savi i uklanjanje srpske zastave sa čela kolone.Tada mu to nije uspelo.U OTPOR-u je zajedno sa Rastkom Šeićem uspeo da ukloni našu nacionalnu zastavu početkom 1999.Ono što je najstrašnije je da je 1998. zajedno sa Hristodulom učestvovao u demonstracijama albanskih studenata u prištini protiv suvereniteta srbije na KiM.Tom prilikom Ivan Marović je pripadnike MUP Srbije gađao kamenicama.Mnogi otporaši su se preko Srđe Popovića učlanili u DS i dobili iako nisu kvalifikovani, brojne javne funkcije.OTPOR je za njih bio unosan biznis.Sramota je da takvi ljudi vode državu.“
Ovde treba istaći jednu veoma bitnu stvar.Odlazeći američki državni sekretar Kolin Pauel, početkom januara 2005. je srbiji zbog navodne nesaradnje sa tribunalom u Hagu uskratio 10 miliona dolara pomoći, dok je istovremeno portparol Stejt dipartmenta Ričard Baučer izjavio da će 73 miliona dolara pomoći ipak stići do „organizacija i projekata posvećenim reformama koje su izvan kontrole centralnih vlasti“.Ovaj fond inače u SAD zovu špijunski.
Bilo kako bilo, nakon oktobarskih događaja OTPOR se transformisao u političku partiju gde je kao takav učestvovao na višestranačkim izborima 2003. godine.Kako je na njima doživeo totalni fijasko, 2004. se utopio u Demokratsku stranku ( DS ).