[Милослав Самарџић]

Ау, Шико, ипак су те црвени гадно прешли. Види се по томе кад кажеш да смо ми за нешто криви, уместо они. То је непогрешиви параметар да су те прешли.

Ја нисам ни рекао ко је крив само сам констатовао катастрофално стање друштва као чињеницу. Ћопави је највише зла нама нанео, а ипак га Срби највише оплакују. Ми смо луд народ.

Рекао си МИ:

Па ми ни ове наше законе (какви су - такви су, кљакави али прилагођени су нашим специфичностима) нисмо у стању да поштујемо и спроводимо како ваља.

Има цела прича о томе како они све што не ваља претварају у МИ, а за евентуални плус, често измишљен, приписују себи.

Ја подразумевам да је пропис добар уколико је ефикасан и уколико доприноси напретку друштва. Ви сте поменули "инсталацију" пакета закона напредних земаља са уграђеним механизмима примене. То је као у југа да покушавате да убуџите поршеов мотор. Неће ићи. Зато што то подразумева измену свих других перформанси - од каросерије и механике, електронике па надаље да би такав спој, не добро, већ икако фунционисао.

Није добар пример. Ето ми смо пре комуниста имали у Србији девет фабрика авиона, а ИК-3 је имао боље перформансе од ''месершмита''. Где бисмо данас били да су те фабрике наставиле да се развијају нормално (као и цела привреда)?
Другим речима, ми смо већ доказали да можемо.

"Механизам примене" је систем који се постепено гради и унапређује - изнутра. Уместо да карабуџимо карикатуру, боље је да побољшавамо перформансе, унапређујемо разне сегменте, направимо јачи мотор - али одговарајући. Па миц по миц, једног дана дођемо до пристојног аута (читај : уређене државе).

Опет говориш МИ.

Дакле, закон никад не зависи од ''наше свести''. Пример: енглески навијачи. Ваљда нема бољег примера за то што ти називаш ''нема довољно свести''. И онда одједном мирни као бубице, чак су и ограде на стадионима уклоњене. Зато што је донет добар закон. Нпр. ко уђе у игралиште, има толико и толико да одлежи у затвору. Мислим да то пише и на улазницама. А тужилац, дежурни, је на стадиону. Ко уђе и пипне играча - толико и толико. Ко уђе и удари играча - толико и толико. Итд.

Не знам да ли сте приметили, али у примерима стално помињете рестриктивни део закона. А закони би, у целини гледано, требало да буду у служби заједнице, да помажу и усмеравају а не да ограничавају. Зато дански закони јесу добри Данцима

Закон је по дефиницији рестриктиван. Очигледно јед а преферираш неку утопију. Нешто као, не закони, него МИ ћемо то и то...
То је баш оно што црвени хоће да ми мислимо. Дакле, само законитост, никако МИ ово, МИ оно...

На конкретном примеру, то је мера која се показала ефикасном - док траје утакмица. Наравно, она има и своје контраиндикације, које ми из Србије не можемо да видимо. Тако се већ годинама у Енглеској преиспитује та мера - не у смислу да се укине, већ како да се спречи испољавање контраиндикација на другим местима, на други начин..Јер, ти хулигани и даље постоје и делују.

Ниси у праву, ти закони су средили ствар. Свакако не потпуно, али у основи то је сређено.

Него, хајде да претпоставимо да је извршена дубинска дебољшевизација, донесе се пакет закона од стране врхунских интелектуалаца, притом морално неукаљаних, чистих родољуба. Како ће тај новоинсталирани механизам да покрене привреду, и који би била стратегија у основним цртама? Како прикупити средства, одакле, како покренути производњу, запослити, какав став заузети према постојећим и будућим страним капиталом (фирмама)?

Законитост је темељ капитализма, ствара услове за бизнис и аутоматски покреће бизнис. Да ли ће тај бизнис бити на овом или оном нивоу, зависи од економске политике. Две основне економске мере потребне су да се драстично побољшање види у кратком року: царинска заштита и обарање курса динара.
Царинска заштита, јер нашу привреду убијају ЕУ и Кина (неконтролисани увоз из тих земаља).
Обарање курса динара, јер се сада вештачки држи на високом нивоу (нереално високом) због тзв. увозничког лобија. Дакле, увоз се исплати, а извоз се не исплати, или макар не довољно. Када би курс био рецимо 200 динара за један евро, то би драстично утицало на раст извоза, односно домаће производње, а самим тим запослености, итд.