[luka.luke]

Сви смо свједоци протеклог рата. Зараћене стране, значи непријатељске, свакодневно су преговарале, потпсивале на десетине и стотине разних споразума, примирја и мировних планова. Најчешће ти разговори и потписани документи не значе ништа. Поготово не значи да је неко починио издају, па чак и када је то наизглед на штету сопствебног народа. Лаику то често изгледа тако. Злонамјерник то користи да би се обрачунао са политичким противницима, па негативност таквих споразума преувеличава и сл.
Навешћу неке примјере:
Предаја аеродрама Сарајево који је био под српском контролом, под контролу УМПРОФОР-а, а практично употребу за муслиманске снаге. Предат је, јер је од стране "међународне заједнице", пријећено увођењем санкција Србији. Ставиш на вагу у том моменту шта је мања штета по српски корпус и тако поступиш. Други примјер, српске офанзиве на Сарајево и Горажде, директне пријетње од стране " међународне заједнице" (читај НАТО пакта, ако си свјестан величине љихове силе) бомбардовањем Србији. Па схватиш под притиском руководства из Србије, да је стратешка важност је...ог Горажда минорна у односу на штету коју би бомбардовањем Србије претрпио твој народ.
Зато немојмо тамо неке преговоре или неки споразум, као нпр. Дреновићев олако схватати као нешто лоше, издајничко и сл., јер одговорни људи некад морају изабрати шта је мање лоше. Неодговорним остаје да се коцкају са народом.