[ПРОСВЕТАР]

Чловече иже Сербскије Земље ступаје,
Пришлац ли јеси или сушти ту,
Кто јеси и что си,



Јегда придеши на поље сије,
Јеже глагољет се Косово,



И по всему узриши плно костиј мертвих,
Таже и с њими камено јестатство,



Мене Крстоваображена и знаменана,
Посреде зриши просто стојешта.

Да не преминеши и да не презрипш,
Јакоже что туње и сујетно,



Но мољу те,
Приди и приближи се, о љубими,
И расмотри словеса јаже приношу ти!



И от того имаши разумети којеје ради вини
И како и почто стоју аз зде,
Поњеже истину ти глагољу,



Не мањше от одушевљенаго,
Васа по суштаству хошту ви известити садејана.

Зде некогда велики Самодржац,
Чудо земљаноје и рига србски,



Иже нарицајеми Лазар, Кнез велики,
Благочастију непоколебими стлп,



Богоразумију пучина и мудрости глбина,
Огањи ум и страним предстатељ,



Питатељ алчуштим и ништим помилованије,
Скрбим помилованије и утешитељ,
Иже васи љубеји јелика Христос хоштет.



Ка сему бо својим извољенијем сам собоју
Паче же и са васеми својими, бесчисланоје множаство,
Јелика под рукоју јего.



Мужије добри, мужије храбри,
Мужије, ваистину, ва слове и ва деле



Јакоже звезди светли блстеште се,
Јакоже земља цветци преиспаштрени,
Одеја би златом и каменијем частним украшени,
Множајши коњи избрани и златоседлани,
Васедивни и красни васадници их.



Васеплеменитих и славних
Јакоже кто добри пастир же и предстатељ,
Мудро агнаце словесније приводит



О Христе кончати доброје
И страданију венац
Вишњеје Слави Причесници бити.



Темже сагласно многоје бесчисланоје множаство
Вакупе се добрим и великим Господином,



Добљеју Душеју и Вероју тврдејши,
Јакоже на чртог красан и многоуханоје упитеније



На враги устрмише се
И суштаго змија поправише



И умртвише звера дивијаго
И великаго супротивника



И неситаго ада васејадца,
Реку же Амурата и сина јегова,



Аспидово иштедије и јехидново,
Штене лавово и василисково,
И са њими инех не малех.



О чудеси Божијих судаб,
Јет бист добљи страдалац



Рукама безаконима агаранскима
И конац страданију добре сам пријемљет



И мученик Христов бивајет
Велики Кнез Лазар.



Не ин бо други усекну јего, о љубимици,
И сама рука убице того сина Амуратова.



И си васа речена савршише се ва лето 6897,
Нидикто 12, месеца јунија 15. дан, ва вторник,



Час же сушту или шесту или седмому,
Не веде, Бог вест!

( 1403 - 1404 )

---

БРУКА!!!

Погледајте насловне стране новина у унијатској, латиничарској и пролупалој Ново-Србијици на Видовдан!

Иако је реч о једном од највећих србских празника, нарочито значајном за националну свест, дневни купусни листови у Ново-Србијици нису осетили потребу да овај догађај данас бар ставе на насловну страну!

Тако су латиничарске новине које се штампају хрватском USTAŠICOM, прорежимски „Информер“ и „Српски телеграф“, уместо приче о косовским јунацима и дану који има посебно значење за србско друштво и национално биће, одлучили да пажњу посвете теорији по којој премијера Вучића покушавају да сруше америчка амбасада, односно ЦИА.

Таблоид „Ало“ такође је игњорисао ову тему, а централну позицију на насловни заузима свињоглава комуњара Дачић.

Такође, латиничарском „Куриру“ је од Видовдана битнија прича о односу Бориса Тадића и Микија Ракића, а уредништво овог листа проценило је да већи значај за Србе свакако има и гола брадавица естрадне уметнице Ане Николић, која такође „краси“ насловницу.

Грађански оријентисани, унијатски и латиничарски „Блиц“, приоритет је дао ухапшеном дилеру дроге Шарићу, али и приватном „чаврљању“ тенисера Ендија Мареја и Јанка Типсаревића.

Тема дана за „Политику“ и „Данас“ представљају евроинтеграције Србије и утицај Брегзита, док се „Вечерње новости“ фокусирају на дневно-економске теме и уобичајена трућања.

У болесној Чемерици стално говоре о једанаестом септембру, чак и већина грађана латиничарске Ново-Србијице зна за тај датум али нити зна да је тог дана Усековање главе Светог Јована нити зна датуме већине битака у србској историји.

Међутим!

Сваког једанаестог септембра, дана који је болна рана Чемерике, сваке године, сви њихови часописи, сви медији, електронски, писани, интеренет говоре о једанаестом септембру – тиме чувају своју историју од заборава.

А ми?!!!

Којим ће медијима ако не србским бити важан Видовдан?!!!

Црногорска капа била је корота са угашеним Косовом, сваког би се века по једна сунчева зрака додавала. На тај начин се одржавао спомен Косовске битке.

Данас, имамо више средстава, више могућности али медији су, међутим, одлучили да пређу преко најтежег дана србске историје ћутањем.

Каже Давид у једном од својих Псалама:

„Ако те заборавим Јерусалиме, нека ме заборави десница моја!“

Шта ово говори о нама?

О медијима који, уместо да данас имају просветитељску улогу, врше свесно игнорисање овог датума, његово значење по сопствени народ и калемљење на неважне проблеме и туђу културу.

Ради се о гушењу националне свести и заборављања сопственог идентитета!!!

Тагата је наша поголема!