16-08-2013, 10:48 PM
Ево:
Историја
НЕМАЧКЕ ОПЕРАЦИЈА ПРОТИВ ЧЕТНИКА
Против Југословенске војске, односно Дражиних четника, Немци и њихови савезници извели су 34 операције, а тог податка и даље нема у уџбеницима историје
Наша деца и даље не уче у школама неке од основних чињеница из Другог светског рата. Једна од тих чињеница свакако је и ова: против Југословенске војске, односно Дражиних четника, Немци и њихови савезници извели су 34 операције (плус неколико подоперација). У тзв. Недићевој Србији, за сво време рата Немци су извели само једну операцију против партизана - Операцију ''Ужице'' новембра 1941. године. Све остале операције биле су уперене против четника. До новембра 1943. године било је више немачких операција против Југословенске војске, односно четника, него против партизана. Од тог месеца, када се политика западних земаља дефинитивно окренула у корист комуниста, било је више операција против партизана.
Осовинске операције против Дражиних четника у Другом светском рату, биле су следеће:
1. Операција ''Лук Саве''. Вођена је од 25. септембра до 15. октобра 1941, против Церског и Јадарског четничког одреда (5.000 четника). Имала је подоперације ''Шабац'', ''Мачва'', ''Цер - Иверак'', ''Крупањ - долина Јадра''. Операција је делимично захватила и комунисте. У последњој подоперацији, према немачким изворима, губици су следећи: четници 107 погинулих, Немци 20 погинулих и 38 рањених. (АВИИ, НАВ, микрофилм ''Минхен'', ролна бр. шест, снимци 373-374.) Главна осовинска формација била је немачка 342. пешадијска дивизија, бројна преко 20.000 војника, а управо доведена из Француске.
2. Операција ''Ото''. Вођена је од 13. до 20. октобра 1941, а циљ је пробој Немаца од Крушевца у помоћ опкољеном гарнизону у Краљеву. Према комунистичким изворима, на Попинској реци партизани су имали 21, а четници девет погинулих. (Добривоје Секуловић, ''Врњачка Бања са околином у НОБ и револуцији 1941-1945, Београд, 1977, стране 188-189.) Немци су брзо прошли тај положај и налетели на четнике на опсади Краљева. У селима Подунавци, Врба и даље до Краљева четници су имали 90 погинулих, а партизани нису имали губитака. Према извештају команданта немачке колоне, мајора Вилермунта, у операцији ''Ото'' на страни устаника било је 120 мртвих. (Зборник докумената, том 1, књига 1, страна 670.) Дакле, погинуло је 99 четника и 21 партизан.
3. Операција ''Тамнава''. Вођена је од 15. до 30. октобра 1941. Операција је захватила и комунисте у Тамнави. Немци су ангажовали 125. пешадијски пук и 220. артиљеријски дивизион, које су довели из Грчке.
4. Операција ''Ваљево''. Вођена је од 10. до 25. октобра 1941. Операција за деблокаду Ваљева.
5. Операција ''Долина Западне Мораве''. Имала је подоперације ''Ужице'' (против комуниста) и ''Михаиловић'' (против четника). Операција ''Михаиловић'' почела је 5. децембра 1941. Њен циљ био је ''уништење Михаиловићевих одреда јужно од Ваљева''. Равну Гору је опколила 342. немачка дивизија. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 28-31.)
6. Операција ''Масон''. Полицијска и обавештајна операција, изведена крајем 1941. ради хапшења свих националиста који су помагали устанак.
7. Подухват ''1143''. Изведен је крајем децембра 1941. и почетком јанаура 1942. године, у Београду, ради хапшења официра повезаних са Дражом. Ухваћено је и одведено у логоре 486 официра. (АВИИ, НАВ, Т-501, Р-24, С-882-883.)
8. Операција ''Бадер - Источна Босна''. Вођена је од 15. до 23. јануара 1942. године против четника мајора Јездимира Дангића. Губици четника били су 70 погинулих и 643 заробљена, Немаца девет погинулих и 47 рањених, усташа 20 погинулих и непознат број рањених. (АВИИ, НАВ, Т-501, Р-247, С-723.)
9. Операција ''Трио''. Вођена је против источнобосанских четника, почев од 15. априла 1942. године. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 46; Зборник докумената, том 12, књига 4, 243-384.)
10. Операција ''Форстрат''. Вођена је од 15. маја и до 3. јуна 1942. на Голији, пошто су Немци утврдили да се Дражин штаб налази у тој регији. Имала је подоперацију ''Подухват 800'', према називу јединице ''800. пук Бранденбург''. Циљ подухвата био је да се зароби Дража уз помоћ Немаца пресвучених у четнике. То је била прва акција овог Бранденбуршког пука, основаног од Немаца који су говорили српски језик. (Зборник докумената, том 12, књига 2, 480.)
11. Операција ''Копаоник''. Вођена је октобра 1942. против Расинског корпуса. Учествовала је 7. брдска СС дивизија ''Принц Еуген Савојски'', као и делови Бугарског окупационог корпуса. Ово је била прва акција управо основане 7. брдске СС дивизије. У време Операције ''Копаоник'' из Берлина је у Краљево долазио Хајнрих Химлер, Хитлеров помоћник. То је био највиши немачки функционер који је посетио Србију током рата. Како је Химлер долазио због операције против четника, овај податак је скриван у доба социјалистичке Југославије. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 58-59; Vorwarts, Prinz Eugen! (Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division ''Prinz Eugen'', 42-52.)
12. Операција ''Рудолф''. Трајала је од 29. новембра до 2. децембра 1942. Вођена је у Јужној Србији. Стрељано је 12 заробљених четника, Немци и Бугари нису имали губитке. (ИАН, Фонд ''Вариа''-127, преписи, мф. ''Минхен'', 1-3-1213.)
13. Операција ''Валтер''. Изведена је почетком 1943. године, ради откривања и хапшења потпуковника Жарка Тодоровића ''Валтера'', команданта Дражине београдске организације, најтраженијег илегалца на Балкану.
14. Операција ''Хајнрих''. Била је усмерена против Дражиног команданта Србије, генерала Мирослава Трифуновића, његовог штаба и пратећег батаљона. Изведена је средином марта 1943, на Гледићу. Учествовала је једна чета Бранденбуршког пука, немачке и бугарске војне и полицијске снаге. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 122; Зборник докумената, том 12, књига 3, 186; АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 1/1 и рег. бр. 4/1.)
15. Операција ''Тојфел''. Вођена је на планини Озрен код Добоја, против Озренског корпуса. По немачким изворима трајала је од 14. до 17. априла 1943. (Зборник докумената, том 14, књига 2, 602-603; М. Максимовић, Синови Озрена, 132-140; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 120; АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5/1.)
16. Операција ''Шварц''. Против четника почела је 12. маја 1943, у Херцеговини, а против партизана 17. маја, у Црној Гори. Окосницу напада чиниле су 1. брдска дивизија, доведена из Совјетског Савеза, и 7. брдска СС дивизија. (Зборник докумената, том 12, књига 3, 204-372; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 116-117.)
17. Операција ''Круг''. Вођена је јуна 1943. у области Куршумлије и Лебана. Четници су имали 28 погинулих и 50 заробљених, Бугари пет погинулих и 13 рањених, а љотићевци три рањена. (ИАН, Фонд ''Вариа''-127, преписи, мф. ''Минхен'', 3-1-150-153.)
18. Операција ''Моргенлуфт''. Трајала је од 12. до 19. јула 1943. Немачки план био је да четири моторизована батаљона изненада продру на Равну Гору, униште четничке штабове и заробе Дражу, а да у исто време друге осовинске трупе опколе то подручје. Операција није успела ''и поред брижљивих припрема'', известио је командант немачких снага у Србији генерал Бадер. (Зборник докумената, том 12, књига 3, 408, 409, 454, 455; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 127.)
19. Операција ''Рудник''. Почела је 23. јула 1943, када су јединице Горске краљеве гарде опкољене на Руднику од стране Намаца и Бугара. (Зборник докумената, том 12, књига 3, 455; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 128-129.)
20. Операција ''Штифелкнехт''. Вођена је на Јастрепцу и Копаонику, почев од 7. августа 1943, против Расинског корпуса. Учествовала су два пука немачке 297. пешадијске дивизије, један СС и четири бугарска батаљона. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 129.)
21. Операција ''Ариље''. Вођена је против јединица 1. равногорског и Пожешког корпуса у области Ариља, августа 1943. године, од стране Намаца, Бугара и љотићеваца. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 130; АВИИ, НАВ, сигн. 2, 11/2, бр. 2.)
22. Операција ''Маисколбен''. Почела је 3. октобра 1943, а требало је да ''разбије организацију банди'' у реону Пожега - Косјерић - Маљен - Равна Гора - Чачак. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 135-137.)
23. Операција ''Крум''. Вођена северно и јужно од друма Мокра Гора - Ужице, јер су Немци веровали да су се, после извлачења из обруча у операцији ''Маисколбен'', четници повукли у том правцу. Почела је 13. октобра 1943. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 137.)
24. Операција ''Долхштос''. Вођена је у области Нове Вароши, одмах по окончању Операције ''Крум''. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 137.)
25. ''Хербстнебел''. Изведена је истовремено са Операцијом ''Долхштос'', на простору између Ужица и Кокиног Брода. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 137.)
26. ''Хамелброт''. Изведена је као наставак операција ''Долхштос'' и ''Хербстнебел''. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 137.)
27. Операција ''Ерих''. Изведена је у области Лексовац - Лебане, од 20. до 31. октобра 1943. Губици: 150 погинулих и стрељаних четника и мештана, 20 погинулих и пет рањених Бугара, 10 погинулих, седам рањених и 18 несталих Немаца. (ИАН, Фонд ''Вариа''-127, преписи, мф. ''Минхен'', 1-1-1122.)
28. Операција ''Олуја''. Полицијска и обавештајна операција изведена 1943. у циљу припрема за хапшење талаца у случају савезничког искрцавања.
29. Операција ''Издаја''. Циљ је био хапшење већег броја четничких илегалаца и присталица покрета у Београду. Изведена је фебруара и марта 1944.
30. ''Треибјагт'' (''Хајка''). Вођена је од половине фебруара до почетка марта 1944. године, против Горске краљеве гарде, Церског, Мачванског и Смедеревског корпуса. Ангажовани су 5. моторизовани СС полицијски пук, Бугари и љотићевци. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 143-144; АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2/1; К-93, рег. бр. 5/1, 7/2 и 48/2.)
31. Операција ''Фрилинг'' (''Пролеће''). Циљ је био да се опколе и униште четници између Смедерева, Пожаревца, Костолца и Градишта, у периоду од 8. до 19. марта 1944. ( АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2/1; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 145-146.)
32. Операција ''Саксен''. Изведена је у Хомољу, против јединица пуковника Пилетића, 21. и 22. маја 1944. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 148.)
33. Операција ''Чумић''. Изведена је против четника који су ''стално угрожавали друм'' Крагујевац - Топола, маја 1944. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 148.)
34. Операција ''Водена вила''. Циљ је био потапање црноморске и дунавске флоте, септембра 1944, на излазу из Ђердапа, како бродови не би пали у руке четника.
Приредили: Александар Динчић и Милослав Самарџић
Историја
НЕМАЧКЕ ОПЕРАЦИЈА ПРОТИВ ЧЕТНИКА
Против Југословенске војске, односно Дражиних четника, Немци и њихови савезници извели су 34 операције, а тог податка и даље нема у уџбеницима историје
Наша деца и даље не уче у школама неке од основних чињеница из Другог светског рата. Једна од тих чињеница свакако је и ова: против Југословенске војске, односно Дражиних четника, Немци и њихови савезници извели су 34 операције (плус неколико подоперација). У тзв. Недићевој Србији, за сво време рата Немци су извели само једну операцију против партизана - Операцију ''Ужице'' новембра 1941. године. Све остале операције биле су уперене против четника. До новембра 1943. године било је више немачких операција против Југословенске војске, односно четника, него против партизана. Од тог месеца, када се политика западних земаља дефинитивно окренула у корист комуниста, било је више операција против партизана.
Осовинске операције против Дражиних четника у Другом светском рату, биле су следеће:
1. Операција ''Лук Саве''. Вођена је од 25. септембра до 15. октобра 1941, против Церског и Јадарског четничког одреда (5.000 четника). Имала је подоперације ''Шабац'', ''Мачва'', ''Цер - Иверак'', ''Крупањ - долина Јадра''. Операција је делимично захватила и комунисте. У последњој подоперацији, према немачким изворима, губици су следећи: четници 107 погинулих, Немци 20 погинулих и 38 рањених. (АВИИ, НАВ, микрофилм ''Минхен'', ролна бр. шест, снимци 373-374.) Главна осовинска формација била је немачка 342. пешадијска дивизија, бројна преко 20.000 војника, а управо доведена из Француске.
2. Операција ''Ото''. Вођена је од 13. до 20. октобра 1941, а циљ је пробој Немаца од Крушевца у помоћ опкољеном гарнизону у Краљеву. Према комунистичким изворима, на Попинској реци партизани су имали 21, а четници девет погинулих. (Добривоје Секуловић, ''Врњачка Бања са околином у НОБ и револуцији 1941-1945, Београд, 1977, стране 188-189.) Немци су брзо прошли тај положај и налетели на четнике на опсади Краљева. У селима Подунавци, Врба и даље до Краљева четници су имали 90 погинулих, а партизани нису имали губитака. Према извештају команданта немачке колоне, мајора Вилермунта, у операцији ''Ото'' на страни устаника било је 120 мртвих. (Зборник докумената, том 1, књига 1, страна 670.) Дакле, погинуло је 99 четника и 21 партизан.
3. Операција ''Тамнава''. Вођена је од 15. до 30. октобра 1941. Операција је захватила и комунисте у Тамнави. Немци су ангажовали 125. пешадијски пук и 220. артиљеријски дивизион, које су довели из Грчке.
4. Операција ''Ваљево''. Вођена је од 10. до 25. октобра 1941. Операција за деблокаду Ваљева.
5. Операција ''Долина Западне Мораве''. Имала је подоперације ''Ужице'' (против комуниста) и ''Михаиловић'' (против четника). Операција ''Михаиловић'' почела је 5. децембра 1941. Њен циљ био је ''уништење Михаиловићевих одреда јужно од Ваљева''. Равну Гору је опколила 342. немачка дивизија. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 28-31.)
6. Операција ''Масон''. Полицијска и обавештајна операција, изведена крајем 1941. ради хапшења свих националиста који су помагали устанак.
7. Подухват ''1143''. Изведен је крајем децембра 1941. и почетком јанаура 1942. године, у Београду, ради хапшења официра повезаних са Дражом. Ухваћено је и одведено у логоре 486 официра. (АВИИ, НАВ, Т-501, Р-24, С-882-883.)
8. Операција ''Бадер - Источна Босна''. Вођена је од 15. до 23. јануара 1942. године против четника мајора Јездимира Дангића. Губици четника били су 70 погинулих и 643 заробљена, Немаца девет погинулих и 47 рањених, усташа 20 погинулих и непознат број рањених. (АВИИ, НАВ, Т-501, Р-247, С-723.)
9. Операција ''Трио''. Вођена је против источнобосанских четника, почев од 15. априла 1942. године. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 46; Зборник докумената, том 12, књига 4, 243-384.)
10. Операција ''Форстрат''. Вођена је од 15. маја и до 3. јуна 1942. на Голији, пошто су Немци утврдили да се Дражин штаб налази у тој регији. Имала је подоперацију ''Подухват 800'', према називу јединице ''800. пук Бранденбург''. Циљ подухвата био је да се зароби Дража уз помоћ Немаца пресвучених у четнике. То је била прва акција овог Бранденбуршког пука, основаног од Немаца који су говорили српски језик. (Зборник докумената, том 12, књига 2, 480.)
11. Операција ''Копаоник''. Вођена је октобра 1942. против Расинског корпуса. Учествовала је 7. брдска СС дивизија ''Принц Еуген Савојски'', као и делови Бугарског окупационог корпуса. Ово је била прва акција управо основане 7. брдске СС дивизије. У време Операције ''Копаоник'' из Берлина је у Краљево долазио Хајнрих Химлер, Хитлеров помоћник. То је био највиши немачки функционер који је посетио Србију током рата. Како је Химлер долазио због операције против четника, овај податак је скриван у доба социјалистичке Југославије. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 58-59; Vorwarts, Prinz Eugen! (Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division ''Prinz Eugen'', 42-52.)
12. Операција ''Рудолф''. Трајала је од 29. новембра до 2. децембра 1942. Вођена је у Јужној Србији. Стрељано је 12 заробљених четника, Немци и Бугари нису имали губитке. (ИАН, Фонд ''Вариа''-127, преписи, мф. ''Минхен'', 1-3-1213.)
13. Операција ''Валтер''. Изведена је почетком 1943. године, ради откривања и хапшења потпуковника Жарка Тодоровића ''Валтера'', команданта Дражине београдске организације, најтраженијег илегалца на Балкану.
14. Операција ''Хајнрих''. Била је усмерена против Дражиног команданта Србије, генерала Мирослава Трифуновића, његовог штаба и пратећег батаљона. Изведена је средином марта 1943, на Гледићу. Учествовала је једна чета Бранденбуршког пука, немачке и бугарске војне и полицијске снаге. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 122; Зборник докумената, том 12, књига 3, 186; АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 1/1 и рег. бр. 4/1.)
15. Операција ''Тојфел''. Вођена је на планини Озрен код Добоја, против Озренског корпуса. По немачким изворима трајала је од 14. до 17. априла 1943. (Зборник докумената, том 14, књига 2, 602-603; М. Максимовић, Синови Озрена, 132-140; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 120; АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5/1.)
16. Операција ''Шварц''. Против четника почела је 12. маја 1943, у Херцеговини, а против партизана 17. маја, у Црној Гори. Окосницу напада чиниле су 1. брдска дивизија, доведена из Совјетског Савеза, и 7. брдска СС дивизија. (Зборник докумената, том 12, књига 3, 204-372; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 116-117.)
17. Операција ''Круг''. Вођена је јуна 1943. у области Куршумлије и Лебана. Четници су имали 28 погинулих и 50 заробљених, Бугари пет погинулих и 13 рањених, а љотићевци три рањена. (ИАН, Фонд ''Вариа''-127, преписи, мф. ''Минхен'', 3-1-150-153.)
18. Операција ''Моргенлуфт''. Трајала је од 12. до 19. јула 1943. Немачки план био је да четири моторизована батаљона изненада продру на Равну Гору, униште четничке штабове и заробе Дражу, а да у исто време друге осовинске трупе опколе то подручје. Операција није успела ''и поред брижљивих припрема'', известио је командант немачких снага у Србији генерал Бадер. (Зборник докумената, том 12, књига 3, 408, 409, 454, 455; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 127.)
19. Операција ''Рудник''. Почела је 23. јула 1943, када су јединице Горске краљеве гарде опкољене на Руднику од стране Намаца и Бугара. (Зборник докумената, том 12, књига 3, 455; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 128-129.)
20. Операција ''Штифелкнехт''. Вођена је на Јастрепцу и Копаонику, почев од 7. августа 1943, против Расинског корпуса. Учествовала су два пука немачке 297. пешадијске дивизије, један СС и четири бугарска батаљона. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 129.)
21. Операција ''Ариље''. Вођена је против јединица 1. равногорског и Пожешког корпуса у области Ариља, августа 1943. године, од стране Намаца, Бугара и љотићеваца. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 130; АВИИ, НАВ, сигн. 2, 11/2, бр. 2.)
22. Операција ''Маисколбен''. Почела је 3. октобра 1943, а требало је да ''разбије организацију банди'' у реону Пожега - Косјерић - Маљен - Равна Гора - Чачак. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 135-137.)
23. Операција ''Крум''. Вођена северно и јужно од друма Мокра Гора - Ужице, јер су Немци веровали да су се, после извлачења из обруча у операцији ''Маисколбен'', четници повукли у том правцу. Почела је 13. октобра 1943. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 137.)
24. Операција ''Долхштос''. Вођена је у области Нове Вароши, одмах по окончању Операције ''Крум''. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 137.)
25. ''Хербстнебел''. Изведена је истовремено са Операцијом ''Долхштос'', на простору између Ужица и Кокиног Брода. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 137.)
26. ''Хамелброт''. Изведена је као наставак операција ''Долхштос'' и ''Хербстнебел''. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 137.)
27. Операција ''Ерих''. Изведена је у области Лексовац - Лебане, од 20. до 31. октобра 1943. Губици: 150 погинулих и стрељаних четника и мештана, 20 погинулих и пет рањених Бугара, 10 погинулих, седам рањених и 18 несталих Немаца. (ИАН, Фонд ''Вариа''-127, преписи, мф. ''Минхен'', 1-1-1122.)
28. Операција ''Олуја''. Полицијска и обавештајна операција изведена 1943. у циљу припрема за хапшење талаца у случају савезничког искрцавања.
29. Операција ''Издаја''. Циљ је био хапшење већег броја четничких илегалаца и присталица покрета у Београду. Изведена је фебруара и марта 1944.
30. ''Треибјагт'' (''Хајка''). Вођена је од половине фебруара до почетка марта 1944. године, против Горске краљеве гарде, Церског, Мачванског и Смедеревског корпуса. Ангажовани су 5. моторизовани СС полицијски пук, Бугари и љотићевци. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 143-144; АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2/1; К-93, рег. бр. 5/1, 7/2 и 48/2.)
31. Операција ''Фрилинг'' (''Пролеће''). Циљ је био да се опколе и униште четници између Смедерева, Пожаревца, Костолца и Градишта, у периоду од 8. до 19. марта 1944. ( АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2/1; И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 145-146.)
32. Операција ''Саксен''. Изведена је у Хомољу, против јединица пуковника Пилетића, 21. и 22. маја 1944. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 148.)
33. Операција ''Чумић''. Изведена је против четника који су ''стално угрожавали друм'' Крагујевац - Топола, маја 1944. (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 148.)
34. Операција ''Водена вила''. Циљ је био потапање црноморске и дунавске флоте, септембра 1944, на излазу из Ђердапа, како бродови не би пали у руке четника.
Приредили: Александар Динчић и Милослав Самарџић