[Лепи Бора]

Исто као што је волео свог брата ког заточи у лудници?

Ако је Срцем волео Српски народ што не обиђе једном Српске рањенике у Првом светском рату?

Што не поможе ратним инвалидима који су дали делове тела за његову Југославију, него су морали да просе?

Не знам за његовог брата ништа. Што није обилазио рањене, мислим зато што није имао живаца за тако тешку ствар.

А ово у вези инвалида и послератног третмана Српских Јунака, то му је опасна замерка.

Не пада ми на памет да браним све његове поступке, таман посла.

Али не мислим да као човек заслужује потпуну осуду. Мало му је дато (да ваља), а страшне проблеме је имао у животу. Нешто слично као Његош, није био човек спреман да Влада. Његош је био рецимо Добар човек и савршен песник, али као Владар мрка капа.

Тако и Александар, из удобности Краљевског дома, директно у пустиње, крв, распадање и лудило. Па цео први рат, па пропаст Царске Русије, Солунске енглеске уцене, црна рука и "савезници" ... све то му је потпуно извукло тло под ногама. А ту је тек био почетак мука! Па политика после рата, масони, бољшевици, комунисти, фашисти, "браћа" римокатолици, французи, енглези, Бугари, италијани...

Због свега тога, не волим да га строго осуђујем. Да је правио страшне грешке - јесте, али мислим да он не би никада (нпр), пристао на чирчилине уцене као син му Петар 2. Другим речима, где је ситуација била без вишестраног притиска, уверен сам да би свој живот дао за Србију, а да не трепне. Ето, зато га ценим.