03-12-2013, 02:35 PM
Краљевина Југославија није била напредна земља. Краљевина Југославија је роптала под партијашким јармом.
Мало привреде је било сконцентрисано у Београду, Бору, Лесковцу и Трепчи. Краљевина Југославија је остала у суштини аграрна земља са огромним нерјешеним питањима. Покушало се на уштрб сељака спровести индустријализација.
Не може једна земља бити напредна нити економски нити било како другачије када за двадесет година постојања није ријешила питање равномјерног развоја.
Не може да се сконцентрише капитал у Загребу и да он буде највећи кредитор, а са друге стране да постоји отворени сепаратизам.
Краљевина Југославија је била један несрећни клон и калем западног либерализма и шпекулационог капитала којим су странци отимали природна богаства на патријахално и домаћинско српско чељаде.
Она је у старту била осуђена на неуспјех.
Инфраструктура разорена послије великог рата, примио си толики број непријатељски настројених поданика и на крају конвертовао аустроугарску монету у динар. Од тога се динар опоравио тек у првој половини двадесетих година.
Мало привреде је било сконцентрисано у Београду, Бору, Лесковцу и Трепчи. Краљевина Југославија је остала у суштини аграрна земља са огромним нерјешеним питањима. Покушало се на уштрб сељака спровести индустријализација.
Не може једна земља бити напредна нити економски нити било како другачије када за двадесет година постојања није ријешила питање равномјерног развоја.
Не може да се сконцентрише капитал у Загребу и да он буде највећи кредитор, а са друге стране да постоји отворени сепаратизам.
Краљевина Југославија је била један несрећни клон и калем западног либерализма и шпекулационог капитала којим су странци отимали природна богаства на патријахално и домаћинско српско чељаде.
Она је у старту била осуђена на неуспјех.
Инфраструктура разорена послије великог рата, примио си толики број непријатељски настројених поданика и на крају конвертовао аустроугарску монету у динар. Од тога се динар опоравио тек у првој половини двадесетих година.
„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

