[Лепи Бора]

Добар текст помоћу (или од) Нимбуса:

Са: http://srbijanskiglas.in.rs/index.php/no...55-sg-1255

Државу више немамо, јер нема државе без територије, силе, суда, економије и заједништва. Остао је пашалук.

ГЕТО

Било је довољно десетак дана да се потисну у мрачније просторе сећања мучне сцене кругова „косовских избора“. Једна од последњих порука која нам је стигла те црне српске недеље беше суви опис онога што човек види на улици и горки поздрав:

„Косовска Митровица је под опсадом! Јаке снаге КФОР-а (Американци, Мађари, Словенци...) на свим важним местима уз видно присуство ЕУЛЕКС-а.Огроман број припадника србске Цивилне заштите у униформама по целом граду,а нарочито испред шиптарских бирачких места у србским школама.Очекивано и логично присуство бројних патрола КПС.Ту су и даље припадници полиције и жандармерије Србије у цивилу,разна приватна обезбеђења и криминалци.ЗБОГОМ СРБИЈО!“

Тенкови, камена лица туђина под оружјем, капои, батинаши, бодљикава жица, измучена лица људи који улазе у главни кадар из позадине. То је веродостојни опис реалног живота Срба на Космету а не дубока мизансцена филма о Варшавском гету. Уз то, видели смо стражарно привођење радних људи и трудница у раним јутарњим часовима да обаве своју грађанску дужност. Видесмо агитацију, „ћораве кутије“ и нове „Цикотиће“. Резултати избора познати пре гласања. Веровали смо у лудој нади да смо се докопали европске демократије па да је овакав изборни сценарио отишао у срамни депо историје са Стаљоном и Титом. Међутим, није. На Косову и Метохији живе у инцесту нацизам, комунистички рај и идеали европске цивилизације под девизом Liberté, égalité, fraternité и гусеницама тенкова.

Из ЕУ и УСА стигло је хладно обавештење да су задовољни оним што је Србија учинила да избори на Косови успеју, али да то још није довољно.

ЛАЖНИ АНТИФАШИЗАМ

Нобелова награда за мир је врх, нема даље. Ко заверди тог одличја улази у вечост. Људски род без таквих хуманих величина би завршио у пећинама. И, гле! О среће наше! Око одрживе будућности Косове побринуо се трилинг Нобелових миротворачких великана. Да ли се наивни Нобел преврће у гробу, не знамо. Оно што знамо је да је Барак Обама Нобелову награду за мир добио као абонент, пре него што је побио свој први милион недужних цивила. Знамо и да је Марти Атхисари изрођени нациста, ругоба који је свој нацизам искалио на Србима. ЕУ је добила Нобела као вантелесна организација која је, тврди се, васпоставила владавину мира, правде и једнакости.

У најави је да би трилинг миротворних мртвозорника могао да се претвори у покер јер Хашим Тачи фигурира као најновији фаворит из мрачних политичких лагума. Нема човека на свету који је спасао више живота донацијама телесних органа живих Срба уз скромну провизију. Уз то, може новцем од дроге и проституције да охрабри љупко друштванце у фраковима отворено за договор ако се нађе мера општег интереса.

Некако истовремено, Европска унија је прославила дан свог антифашизма. Није спорно да је антифашизам постојао. Али, шта се слави – оно чега је било претежно или оно чега је било мало? На страни Хитлера, као добровољци у елитним СС дивизијама борило се преко четиристотине хиљада Европљана. У бројности истицали су се управо они који су се данас самоименовали за барјактаре антифашизма... Белгија, Холандија и Луксембург – земље које нису биле диктаторске и нису званично ратовале са СССР – су на совјетско-немачки фронт упутиле близу 110.000 војника, а Швајцарска и Шведска, формално неутралне, заједно са Шпанијом (Плава СС дивизија и авио-ескадра) послале су против Русије више од 50.000 добровољаца. Последњу такву војну јединицу од Норвежана и Данаца, дивизију Нордланд, Црвена Армија разбила је код Берлина. Ту су били и Французи, Енглези, Чеси, Пољаци, Естонци, Летонци, Литванци; сва наша балканска небраћа рачунајући и Грке у достојном броју; Татари, Туркмени,Индуси и Црнци. Коначно, не треба тајити, било је у великом броју Руса, Украјинаца, Белоруса... Хитлеру је на располагању стојала и сва војска Атхисаријеве обер-нацистичке Финске са 400.000 војника у чију бојеву готовост није препоручљиво сумњати, те Мађарске, Румуније и Словачке.

У том европском мору мрких кошуља постојала је само једна мрља – Срби, који не дадоше ни једног свог сина у есесовце. Уз то, Србија је тих година прозвана „антикомунистичком Вандејом“. Ничем добром такав народ „осим света“ није могао да се нада.

Енглески историчар А. Тејлор, пишући о две „неутралне“ земље – Швајцарској и Шведској – које су мање од свих других зависиле од нацизма, наводи да су и оне „Немачкој могле донети више користи као неутралне него да су се нашле у положају побеђених. Немачка је из Шведске добијала руду гвожђа а прецизне уређаје из Швајцарске. Без тога не би могла да настави рат“. Готово сваки трећи фашистички пројектил произведен је од челика од шведске руде, а безмало сав волфрам стизао је Хитлеру из Португалије…

Чешка, светски извозник оружја, са 45 потпуно мобилисаних и добро наоружаних дивизија, без иједног испаљеног метка се предала немачкој војсци од 30 дивизија. Зато су фабрике само једног чешког концерна, Шкоде, од августа 1938 (када су Немци заузели Судете) до септембра 1939. нацисте снабделе са онолико војне опреме колико Британце све војне фабрике Велике Британије. Совјетски Савез Немци су напали са 21 тенковском дивизијом, од којих је пет било опремљено чешким тенковима.

Највећи део европског становништва сарађивао је са хитлеровцимаиз идеолошке блискости али и из грамзивости, надајући се ћару у ресурсима богатој Русији.

Амбасадор Немачке у Ватикану, Фон Берген, саопштио је тако 24. јуна 1941. Берлину да „у круговима блиским Ватикану поздрављају ову нову фазу рата са одређеним олакшањем, и с посебним интересовањем прате њен ток“.

Са изузетком Данске, холокауст је удужени европски пројекат. Из њега нису изузети ни Бртанци, који примерице нису дозвољавали исељавање Јевреја у Палестину.

Док нас уче о достојанственом отрпору нацизму грађанске западне Европе *, Ана Франк у свом „Дневнику“ пише о бандама разбојника које тумарају и харају Амстердмом, читамо сведочанства о обичним људима који су за „картон вотке и чакшире“ убијали десетине Јевреја дневно, о денунцијацијама за пар кобасица. Док туле о „римокатоличком покрету отпора“, ћутке се прелази преко „пацовских канала“ и „Magnum Crimen“, на коју папска курија баци анатему и стави је на Index librorum prohibitorum (Списак забрањених књига). Што је ваљало од нациста након рата отишло је у земље победнице да праве ефикасније бомбе и ракете. У театралном послератном прочишћењу од нацизма, гле чуда, Миклошу Хортију и Анти Павелићу не зафали ни длака с главе, као да њихове жртве нису били људи.

Американци на нацисте у опште нису били гадљиви. Дапаче. Пошто бизнис, макар био и јеврески, не зна за грнице, кооперирали су и у току рата. Хенри Форд је први не-аријевац кога је Хитлер одликовао Великим крстом немачког орла највишег реда.

БРАЋА АРИЈЕВСКА

У то предратно време, Британија је сматрала да би ‘‘нацистички режим у Немачкој успоставио стабилност у средњој Европи, управо оно што је Британији требало’‘ (Џејмс и Сузан Пул). Но два цитата ће најпластичније уоквирити конативни простор Европљана.

Велики маг европске политике, Винстон Черчил, „Галипољски месар“, жестоки поборник употребе бојних отрова против дивљачких племена и митраљеза против штрајкача у сопственој земљи, писао је у својим мемоарима о Хитлеровим раним данима: ‘‘Ове недаће нису га одвеле у комунистичке редове. Сасвим супротно, и то му служи на част, гајио је снажно и абнормално осећање расне лојалности и страсно и мистично дивљење за Немачку и немачки народ’‘. О Мусолинију Черчил вели: ‘‘Од Дучеа сам примио најтоплије изразе захвалности. Штавише, у сукобу између фашизма и бољшевизма није било никакве сумње на чијој су страни моје симпатије и убеђења. У двема приликама 1927, кад сам се састао са Мусолинијем, наши лични односи су били присни и неусиљени’‘. Черчил је 1953. добио Нобелову награду за књижевност због "умешности у изношењу историјскихи библиографских описа као и за бриљантно говорничко умеће које је користио у одбрани узвишених људских вредности".

Ваљда ради ових плезира, нацисти су узвратили својом визијом: ‘‘Уједињење Европе које се у историји већ одавно оцртава представља нужан развој. Европа је постала сувише мала за међусобно изоловане и зараћене суверенитете. Решење европског питања може се наћи само на федеративној бази пошто се европске државе могу ујединити само слободном одлуком која произлази из увиђања неопходности уједињавања у заједницу суверених држава. Савез европских држава мора бити заједница по могућности свих европских земаља’‘.

Данашња Европа присиљава да се присетимо ових Черчил-Хитлер-Мусолини кокетирања. (Чак се ни у искреност прокламоване нацистичке хомофобије немојте кладити у све паре). У ствари, та стара, опака и само на први варљиви поглед сладуњава Европа, никада није презупчила из свог менталитета тако препознатљивог по егзорцизму, ломачама, бласфемији и индулгенцијама. Черчил и Хитлер су сродни вансеријски медиокритети. Мусолини ни то. Што су се тако крвнички тукли међу собом, касапећи успут и нас, није нешто чудно, и у Срба се браћа секирама помлате за метар међе. Није Хитлер измислио концентарационе логоре, само их је усавршио. Постојали су такви „сабирни центри“ и раније, практиковали су их Шпанци (на Куби) и Британци за време Бурских ратова (помрло преко 28.000 жена и деце); Аустроугарска и Немачка у Европи за време првог, Великог рата. Реците „Матхаузен“ и свима ће асоцијације бити „Јевреји“, „холокауст“. Што су први „становници“ конц-логора Матхаузен били Срби се не рачуна, нисмо из њихове бајке. Као што рука правде за геноцид над Србима није стигла Павелића и Хортија, раније Вилхелма II и Оскара Поћорека, не стиже ни модерне крипто-нацисте. Кажњени су Нобеловом наградом за мир.

Природно је тако што буја фашизам у прибалтичким државама или Бугарској и Мађарској, и особито у најодлучнијем Хитлеровом савезнику Хрватској. И куја Леси је била срећна и хиперактивна када се вратила кући. За дом спремна!

Европски "антифашизам" је првенствено фашистичка алатка за дисциплиновање антифашиста. Агресија НАТО је, као што знамо, приказана као нормални и очекивани обрачун антифашистичке Европе са фашистичким Србима. (Истина, служи антифашизам и да се мало поткреше сопствено набујало нацистичко шибље које штрчи, јер мора све под винклу да буде, али то се нас не тиче.)

ТЕЖИНА ПАХУЉИЦЕ

Косово и Метохија данас није мрља на савести Европе, већ њено природно стање. О томе прича једна пахуљица која се истопила. Бивша власт Бориса Тадића и Вука Јеремића нас је уверавала да је суверенитет Србије одбрањен у Бриселу једном фуснотом.

- Ах, да - рекоше неки чиновници у ЕУ с благим осмехом на лицу, када им наши вођистидљиво поменуше "фусноту" да се прикажу како штите народ - постоји и та пахуљица...А тадашњи Европски посредник у дијалогу Београд-Приштина Роберт Купер у стилу стенд-ап комичара сликовито нам је објаснио новонасталу ситуацију: "Фуснота? Па, знате, ја сам имао крштеницу, недавно сам је тражио, али је нисам нашао. Више је немам."

Смешно, смешно. Но, шта остаде од „поштовања права“? Европски антифашизам није кадар да издржи ни тежину једне пахуљице.

КАМЕНОВАЊЕ КОЛЕВКЕ

Српско срце перстало је да куца у недељу, 1. децембра 2013 године у 19 сати.

Остало је да новоизабрани екс-српски градоначелници дају заклетву свом господару Тачију. Пишу новине да је километарска колона поводом тога окићена заставама победнички крстарила гетом Косовске Миртовице. Гаврани црни славише каменовање колевке.

Државу више немамо, јер нема државе без територије, силе, суда, економије и заједништва. Остао је пашалук.

Наше вође, наше „православне Че Геваре“, којима су дражи петокрака од крста и Тито од Светог Саве, још не могу да буду мирни – треба дана да се добије „датум“ који вреди колико и пахуљица, али ће њима бити довољно да сачувају власт у Пашалуку. Најгори међу нама већ су спремни, само чекају на ред и узвик „Следећи!“ Гледам их сваког дана. Истина је: Ваљда од духовне слабости, издаје и себичности такви људи поружњају. Поглед празан, а осмех блентав или грдан, ако ће будући грађанин Европе постати неки нови Макс Лубурић.

....

* Једнa од „басни“ на задату тему:

„Током окупације Холандије, немачка нацисти су направили покољ над јеврејским становништвом у Холандији. Холанђани су због тога у знак протеста, кад год би неки немачки војник ушао у кафану, сви до једног излазили из исте. Огласио се и холандски краљ - како то нема смисла, није у реду према Немцима ипак су они крвна браћа, итд...и да ипак сваки Холанђанин може макар 15 минута да поседи у кафани са немачким војницима... Одтада, кад год немачки војник уђе у кафану, Холанђани би вадили сат на сто, чекали да прође 15 минута и одлазили.“

У стварности, сем што су дали армију добровољаца за ЅЅ, највише су сами Холанђани урадили да више од 90% Јевреја буде ликвидирано, педантно, као што раде сваки други посао.

1. http://www.srpskilist.net/istorijski-osv...cka-evropa

2. http://www.zurnal.info/novost/189/holoka...i-pomagaci

3. http://www.srpskilist.net/istorijski-osv...-neupucene

Наравно у серији неће бити помена о овом горе.

Што се тиче Громовниковог питања, одакле податци?

Само да кажем, Руски вероватно (СССР). Јер су и више него благи. Права слика је МНОГО гора. Фанатике из целе европе је хитлер покупио и отерао на источни фронт, али СССР није то волео да много приказује...
Друго још горе, је НЕВЕРОВАТАН број самих становника СССР-а, који су се прикључили хитлеру, тек то СССР није волео да спомиње...

Што се тиче чешког оружја у вермахту, опет ублажено...
Чеси су (готово) листом, давали НАЈБОЉИ квалитет хитлеровој армији.

А кад смо већ код свега тога, Денкерк је "ЧУДО" своје врсте:
Да енглези оставе готово 70.000 возила хитлеру?
Тек тако?

Примера ради, англиканци су ПРОДАЛИ СССР-у око 50.000 камиона, али за цео рат. А то је чинило (дал) око 40% камиона које је СССР имао за цео рат...

Зато свима треба бити јасно. Хитлера је британија направила са задатком да јој поврати СССР. У том циљу је немачкој и ДАЛА целу европу, а због тога је и УБИЛА Луја Бартуа и Краља Александра, у Марсељу 1934. Да не би и мала антанта ушла у савез СССР - Француска и тако стала хитлеру ОДМАХ на пут.

Наравно у серији о томе неће бити ни речи.
Баба сам Шерпа, па знам унапред...