[Милослав Самарџић]

Растко је и ао још једну сестру, Милицу, која је била песникиња. А Марко Ристић му је био пријатељ 1920-тих, када су били зачетници надреализма. Растко је посла рата остао у Вашингтону, разболео се, а тај Ристић није хтео да му помогне. Има и нека преписка између њих. Јер Ристић се тим цинкарењем изборио за позицију у врху културне ''елите'' у комунизму. Пошто је њима мањкало писмених. Уосталом и сам Тито се цинкарењем изборио за челну позицију у КПЈ. Такав је био њихов покрет: што већи бедник, то већи положај. Тако да, што си тиче Ристићевих коментара у вези са том двојицом, он се просто уклапао у систем. Тај систем тражи такве.