24-12-2016, 10:04 PM
(24-12-2016, 08:27 PM)Бенито Пише:(24-12-2016, 05:46 PM)Зоран Недељковић Пише:Зоране, врло кратко, да ли су ово подаци из више извора или из једног?(20-12-2016, 06:26 PM)Милослав Самарџић Пише:(18-12-2016, 10:57 PM)Бенито Пише: Јел Синиша Пазарац побио 8 Немаца код Великог Градишта, у пролеће 1943. године?Оцокољић је новембра 1942. питао Дражу шта да ради са заобљеним Немцима. Питао је да ли да их пусти. Дража му је одговорио да их никако не пушта, већ да их добро сакрије и чува, требаће, а и да би Немци видели да њихове гутају шуме и да тако мање вршљају.
Наредних месеци против Млавског корпуса извођено је више великих операција, у којима је учествовало по најмање 2.000 осовинских војника, па и 4 пута више. Немци, Бугари, РЗК, СДК, Недићеви ''Бели орлови'', итд. Има и немачких и четничких извештаја о том операцијама, спаљен је Горњак, још један манастир, много губитака је било, одведених талаца, итд, али ови заробљеници се не помињу. С обзиром на околности, могуће је да их је Оцокољић побио.
Самарџићу да ли имаш неку поуздану информацију о судбини Синише Пазарца ? Чини ми се да је око тога највише тајни и непознаница. А погледај и следеће. Синишин брат био је Негослав (1897-1961), у очи рата Началник Одељења за државну заштиту Министарстав унутр. послова( што и пише на сајту БИА, данас ), после рата "истакнути комуниста". Значи човек бр.1 јавне и тајне полиције и власник досијеа људи интеренсантних краљ. полицији. Његов син, Синишин братанац Станислав Оцокољић Цоле(1923), партизан Космајског одреда од поч. рата. Њега су јурили Калабићеви четници, без успеха, када су ликвидирали Даринку Радовић, са ћеркама Радмилом и Станком у Рајковцу. После рата је постао војни аташе у Паризу, пенз. у чину генерал-мајора.Итд, итд. Мислим због свега, да су га киднаповали у Аустрији и потом, око 1954.год. ликвидирали у Београду ?!
Из више извора. Увек.
(24-12-2016, 07:26 PM)Милослав Самарџић Пише: Што да не, нарочито ако су му то заиста рођаци. Јеси ли сигуран да јесу?
Прилично, мада... и сам знаш колико је тешко доћи до проверених података и дан данас. Сада тренутно читам емигрантску-комунистичку штампу из периода 1948-1953. Штампана је углавном у Румунији и Чехословачкој, а финансирана од СССР. Ту су писали бивши ЈУ комунисти, а тада стаљинисти, побегли из земље. Какав се ту износио прљав веш бивших другова...