11-12-2013, 12:13 AM
Био сам читав дан заузет неким истраживањима, тако да не стигох раније...
Прво, хвала свима што су понешто прокоментарисали. Мада видим да нисам био довољно јасан.
Прво, нема тезе да су Црногорци упропастили су све. Поготово, да то има везе са некаквим сепаратизмом. Уосталом, написао сам Срби из Црне Горе. Црногорци су тада били Секула и његови компањони и нико више.
Друго, хвала Николају за ово у вези Ђоновића, али да ли ми довољно знамо о томе како се долазило код Драже. И знамо ли довољно о предратним биографијама тројице поменутих официра?
Треће, ова тема нема везе са опортунизмом четника из Црне Горе. Милославе, већ сам ти рекао да је прича о Павлу најбољи део твоје књиге. Готово бриљантан.
Четврто, за Павловића је прихватљиво, али за Вучковића и Палошевића недовољно.
Пето, ово за Рачића нисам разумео. Он није био из Црне Горе.
Шесто, нема Дражине наредбе за Босну, али има, као што знаш, Рачићеве да се дође у Ивањицу. Зашто Раковић није дошао?
Седмо, размисли мало око Остојићевог утицаја на Павла 1943. Без обзира што се Остојић тада показао као способан официр, а Павле супротно.
Осмо, нисам Херцеге заборавио. Ко њих може да заборави. Објаснио си у књизи зашто су кренули са Павлом, да не понављам. Преварио их је. Као и Калаита, само што га је он у задњем моменту провалио.
Девето, за Милутина нећу ни да коментаришем. Рекао сам већ неколико пута да та теза једноставно није истинита.
Још једно питање: имају ли ова тројица везе са сменом Драгише Нинковића. Како после испаде да је Топаловић кренуо са њима?
Нисте коментарисали оно око доласка делегације код Драже, а свраћала код Броза?
Једном речју, нисам пуцао ни на какав сепаратизам и сличне савремене тито-бољшевистичке играрије. Причао сам о Енглезима и њиховом покушају да утичу на Дражу од самог почетка рата.
Прво, хвала свима што су понешто прокоментарисали. Мада видим да нисам био довољно јасан.
Прво, нема тезе да су Црногорци упропастили су све. Поготово, да то има везе са некаквим сепаратизмом. Уосталом, написао сам Срби из Црне Горе. Црногорци су тада били Секула и његови компањони и нико више.
Друго, хвала Николају за ово у вези Ђоновића, али да ли ми довољно знамо о томе како се долазило код Драже. И знамо ли довољно о предратним биографијама тројице поменутих официра?
Треће, ова тема нема везе са опортунизмом четника из Црне Горе. Милославе, већ сам ти рекао да је прича о Павлу најбољи део твоје књиге. Готово бриљантан.
Четврто, за Павловића је прихватљиво, али за Вучковића и Палошевића недовољно.
Пето, ово за Рачића нисам разумео. Он није био из Црне Горе.
Шесто, нема Дражине наредбе за Босну, али има, као што знаш, Рачићеве да се дође у Ивањицу. Зашто Раковић није дошао?
Седмо, размисли мало око Остојићевог утицаја на Павла 1943. Без обзира што се Остојић тада показао као способан официр, а Павле супротно.
Осмо, нисам Херцеге заборавио. Ко њих може да заборави. Објаснио си у књизи зашто су кренули са Павлом, да не понављам. Преварио их је. Као и Калаита, само што га је он у задњем моменту провалио.
Девето, за Милутина нећу ни да коментаришем. Рекао сам већ неколико пута да та теза једноставно није истинита.
Још једно питање: имају ли ова тројица везе са сменом Драгише Нинковића. Како после испаде да је Топаловић кренуо са њима?
Нисте коментарисали оно око доласка делегације код Драже, а свраћала код Броза?
Једном речју, нисам пуцао ни на какав сепаратизам и сличне савремене тито-бољшевистичке играрије. Причао сам о Енглезима и њиховом покушају да утичу на Дражу од самог почетка рата.