[Громовник]

Није реч о томе да нема закона, било је и тада разних закона, већ је реч о општој свести да ли је нешто у датом тренутку нормално и дозвољено, а нешто не.
У античко доба, роб није сматран уопште човеком. Нама може то данас да делује чудно, али је то у целом ондашњем свету била потпуно обична ствар. Роб је био власништво слободног човека, као што је пас или обућа, и могао је да ради са њим шта је хтео. Не зато што је био злочинац него зато што је то била подразумевајућа ствар. Можда ће за 2000 година, људима да буде несхватљиво рецимо зашто смо ми данас ратовали око граница када у то време неће ни бити држава на планети итд.

Према томе, робовласништво јесте са становишта данашњих норми (моралних, правних или којих већ) један велики злочин, али није био тада у том контексту и са ондашњим начином размишљања.

То да ли је нешто у датом тренутку нормално и дозвољено, то је чиста игра случаја, социјалних норми, и важећих закона, а дивљаштво је дивљаштво свуда и занавек. Етичке норме су ванвременске и универзалне, једино се "општа свест" и с њом људски закони мењају с временом. Сама "општа свест" је врло растегљив и неприменљив појам. У маси "општости" увек ће постојати неко ко мисли или види ствари другачије, тако да то баш и није неко мерило исправности.

То што је са становишта данашњих норми робовласништво један велики злочин није спречило ту појаву да у префињеним и замаскираним облицима масовно постоји и дан данас, неретко где и у оригиналном облику,