[Николај]

"Универзалне и ванвременске" норме нису прописане, већ се налазе у сваком човеку као део његове свести. Човеков је избор хоће ли слушати своју свест, или ће се поводити за општом свешћу што није ништа друго него лепши назив за психологију масе.

Како може да слуша своју "савест" ако не зна за боље, савест се формира на основу садашњих а не будућих параметара, лако је теби сада да се чудиш зашто у то време нису размишљали на тај начин кад је данас слобода сваког човека обична и нормална појава, али тада је то било непознаница. Као што теби није јасно зашто неко доживљава хомосексуализам као нешто нормално, тако и тебе, када би се вратио 2000 година уназад и објашњавао им да су сви људи једнаки и слободни, гледали би као лудака. Или када би причао старим Египћанима да њихов фараон није никакав Бог него човек као и они што су.

Да би се променио режим односа у некој епохи није било довољно да један човек "послуша савест" и каже: Ја мислим да то не треба тако него овако. Мора да се оствари мноштво чинилаца за тако нешто. Људи нису почели да користе ватру тако што је неки од њих рекао: "Ово живо месо није ни за шта, дај да запалимо ватру и испечемо га!"

Да би неко размишљао напредно, испред свог времена, није довољно само да буде природно надарен, општа констелација односа мора да му омогући да размишља другачије од већине људи. Колико је у античко доба било филозофа, који су били ондашња елита, али нису заговарали престанак робовласништва, јер је то њима било као "Добар дан" нама. Морало је да протекне доста времена и деси се много ствари да би се то питање ставило на дневни ред.