[Громовник]

Како то мислиш "не зна за боље"? Па сваки човек у својој подсвести носи мисао да не чини другима оно што не би волео да се чини њему, и то је основа савести, невезана за параметре и временска раздобља. То што свако време носи одређене друштвене норме са собом не значи да у том добу не постоји неко ко размишља и гледа другачије на ствари. Чак штавише, ти који другачије размишљају су неретко и у већини, али су обесправљени, и често им није омогућена ни слобода изражавања другачијег мишљења, док "општеприхваћеност" форсирају управо она мањина која држи конце моћи у својим рукама. Да, заиста, када би се вратио 2000 година уназад и објашњавао неком у Риму ко има стотину робова да су сви људи једнаки и слободни, наравно да би те тај гледао као лудака, једноставно зато што има корист од њих које није спреман да се одрекне. Али када би то исто рекао неком сиромаху који се налази пред дужничким ропством, мислиш да би те и тај гледао исто као лудака?

Да у маси нема другачијег мишљења, и да људи нису у стању да размишљају изван тренутних норми и параметара, друштво се никада не би мењало, нити би било могуће религији каква је на пример хришћанство да се прошири и постане широко прихваћено у Европи. Наравно, да би се променио режим односа у некој епохи није довољно да један човек "послуша савест", али у свакој епохи ће бити људи који ће без обзира на то што знајући да тиме не могу ништа да промене пре одабрати да слушају своју савест и учине добро дело него да пратећи "друштвене норме" чине зло.

И у тој маси Египћана сигурно је постојао одређен број интелигентнијих људи који нису веровали у фараонову Божанску природу, посебно они који су били ближе њему (свештеници нпр.) и којима је целокупна фарса била јасна као дан, али наравно нису ни у лудилу смели да је разоткрију.

И опет, све је у избору да ли ће се човек поводити за психологијом масе и узимати здраво за готово оно што му се у том тренутку презентује као "опште прихваћено", не размишљајући ни за трен да ли тиме чини зло или ће слушати свој унутрашњи глас у избору онога што ће, или неће чинити. Милиони људи су током историје тај свој избор да слушају своју савест плаћали главом, од првобитних хришћана који су одбијали да се одрекну свог Бога и прихвате Римски систем вредности до оног Немца који у Шумарицама није хтео да стреља ђаке, а ето да би се ти данас питао "како неко може да слуша своју савест ако не зна за боље". Очигледно да сви знамо за боље, само је питање да ли ћемо ићи тежим путем "бољег" или ћемо бити уљушкани у руљи општеприхваћеног.