[Николај]

Наравно, да би се променио режим односа у некој епохи није довољно да један човек "послуша савест", али у свакој епохи ће бити људи који ће без обзира на то што знајући да тиме не могу ништа да промене пре одабрати да слушају своју савест и учине добро дело него да пратећи "друштвене норме" чине зло.

Значи, у праву су ови из данашње епохе, који "слушајући своју савест" заговарају хомосексуализам као једну од основних слобода, насупрот већине која "прати друштвене норме"?

И у тој маси Египћана сигурно је постојао одређен број интелигентнијих људи који нису веровали у фараонову Божанску природу, посебно они који су били ближе њему (свештеници нпр.) и којима је целокупна фарса била јасна као дан, али наравно нису ни у лудилу смели да је разоткрију.

Уопште није реч о фарси, него о искреном веровању, и оних око фараона и оних који га никад нису видели, да је он пореклом од Бога и да је изнад обичних смртника. Штавише, и сами фараони су веровали у то, а најбољи доказ су ти међусобна венчања припадника исте династије, чак и рођене браће и сестара, како се њихова "плава крв" не би мешала са "обичном". Или мислиш да би се брат и сестра упуштали у сексуалне односе само ради замазивања очију народу. Ти у ствари несвесно употребљаваш аргументе Карла Маркса о религији као "опијуму за народ"; и он је тако тврдио да су од памтивека свештеници лагали и варали обичан свет да би имали личну корист од тога, тј. није допуштао могућност да су стварно веровали у то што проповедају.

И опет, све је у избору да ли ће се човек поводити за психологијом масе и узимати здраво за готово оно што му се у том тренутку презентује као "опште прихваћено", не размишљајући ни за трен да ли тиме чини зло или ће слушати свој унутрашњи глас у избору онога што ће, или неће чинити.

Опет ти кажем није реч о "психологији масе" него о психологији човечанства у датом историјском периоду. Наравно да ће сваки роб у Риму или било где, рећи да би волео да је слободан. Али ту ће његово интересовање за наведену проблематику да се заврши. Он неће ићи даље од посматрања ствари из свог личног угла, неће да се залаже за укидање робовласништва као таквог, једино ће га интересовати његов сопствени положај и његово ослобођење. Он неће основати покрет за свеопште ослобођење људи, јер зна да је робовласништво датост која је несумњива, нормална, и која ће, по њему, заувек постојати.
Када је Спартак (иначе бивши римски војник) подигао устанак, циљ му је био да са својом групом пређе на Сицилију и настави живот у слободи, не интересујући га што ће хиљаде људи и даље робовати у свету.
Морали су да прођу векови и цивилизација дође на такав ниво, где ће робовласништво постати апсурдна и непожељна појава. Да су Срби постојали у то време, и они би имали робове.