04-03-2017, 05:38 PM
Увек ме је фасцинирало како људи који о некој теми појма немају, са таквом сигурношћу, таквим убеђењем причају о томе, да је то невероватно. То је показивање непојмљивог нивоа неодговорности за јавну реч.
Да вам овде напишем нешто за ову двојицу, што нећете наћи на њету, пошто их познајем деценијама. Јовановић је основао Зелене , 1990 . године, и кандидовао се за председника Србије, на првим изборима 9. децембра 1990. године. Он се регистровао на кућној адреси, на Студентском тргу, то је поменуо у интервјуу. А не каже, како му је градски одбор ССРН-а доделио тај стан, који је он касније приватизовао и продао за силне паре. Цео тај блок, кога је чудом поштедило бомбардовање, и немачко и англоамеричко, био је национализован и отет и дељен тако , заслужним кадровима. Чуј, новинар НИН-а, па стан од 200000 марака, јаке ли функције. И тај нађе да дрви о српској историји, и војводи Петру Бојовићу, човеку тако чисте и беспрекорне каријере.
Дуци је од оснивања ччлан Зелених. Први избори, за вас који се не сећате, били су већински. Дуци је мој комшија на Вождовцу. На мојој изборној јединици, на првим изборима, кандидати су били: Тоза Мијаиловић ( СПС), Зоран Хорван ( СПО), Миодраг Перишић ( ДС), Дуци ( Зелени)... Победио је покојни Хорван у другом кругу. Дуци никад није био запослен, нити самозапослен. Писао је ове његове књиге о спорту. Има троје деце, а жена му је била чувена комунисткиња, дугогодишња директорка Гимназије Моша Пијаде, или некада чувене Прве Мушке Гимназије. Кад су деца изашла на прави пут, они су се развели. Дуци је добио сагласност станара, и адаптирао пар квадрата голубарника на крову, и тамо преселио књиге и кревет. Без примања, био је на ивици живота. Тада је реаговао његов кошаркашки друг Капичић и доделио му нека примања из касе КСС, а убрзо је и донет закон о пензијама заслужним спортистима, па је Дуци као светски првак из 1970 године, добио пензију. Кад не проучава немачку филозофију, шета кера око зграде. Није проблем што је он самац, није проблем ни оно што говори и пише о историји и филозофији спорта. Спорно је што човек који је на нивоу писмености основца, да себи право да прича о српској историји.
Обично не пишем о личним стварима, али овде сам морао , да би стекли пуну слику о овим људима.
Да вам овде напишем нешто за ову двојицу, што нећете наћи на њету, пошто их познајем деценијама. Јовановић је основао Зелене , 1990 . године, и кандидовао се за председника Србије, на првим изборима 9. децембра 1990. године. Он се регистровао на кућној адреси, на Студентском тргу, то је поменуо у интервјуу. А не каже, како му је градски одбор ССРН-а доделио тај стан, који је он касније приватизовао и продао за силне паре. Цео тај блок, кога је чудом поштедило бомбардовање, и немачко и англоамеричко, био је национализован и отет и дељен тако , заслужним кадровима. Чуј, новинар НИН-а, па стан од 200000 марака, јаке ли функције. И тај нађе да дрви о српској историји, и војводи Петру Бојовићу, човеку тако чисте и беспрекорне каријере.
Дуци је од оснивања ччлан Зелених. Први избори, за вас који се не сећате, били су већински. Дуци је мој комшија на Вождовцу. На мојој изборној јединици, на првим изборима, кандидати су били: Тоза Мијаиловић ( СПС), Зоран Хорван ( СПО), Миодраг Перишић ( ДС), Дуци ( Зелени)... Победио је покојни Хорван у другом кругу. Дуци никад није био запослен, нити самозапослен. Писао је ове његове књиге о спорту. Има троје деце, а жена му је била чувена комунисткиња, дугогодишња директорка Гимназије Моша Пијаде, или некада чувене Прве Мушке Гимназије. Кад су деца изашла на прави пут, они су се развели. Дуци је добио сагласност станара, и адаптирао пар квадрата голубарника на крову, и тамо преселио књиге и кревет. Без примања, био је на ивици живота. Тада је реаговао његов кошаркашки друг Капичић и доделио му нека примања из касе КСС, а убрзо је и донет закон о пензијама заслужним спортистима, па је Дуци као светски првак из 1970 године, добио пензију. Кад не проучава немачку филозофију, шета кера око зграде. Није проблем што је он самац, није проблем ни оно што говори и пише о историји и филозофији спорта. Спорно је што човек који је на нивоу писмености основца, да себи право да прича о српској историји.
Обично не пишем о личним стварима, али овде сам морао , да би стекли пуну слику о овим људима.