Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Зло у нашој култури
#1

Једна од највећих илузија коју нам је неспоменик потурао је да он не постоји. Када се ослободимо те фаме, другачије гледамо на сопствени живот, окружење, на националну и општу историју.
Пре неки дан погледам код Тешановића интервју са бившим новинаром НИН-а и председником Зелених, филозофом Драганом Јовановићем. Тумачећи српску историју, он у једном тренутку каже да треба ствар узети у своје руке и најављује да ће узети пајсер и да разбије споменик војводи Петру Бојовићу.Сирома'
Недуго затим, у интернет радио емисији 2м гост је био , опет филозоф, овај чак швапски доктор наука, Љубодраг Симоновић, познатији као Дуци. Шта је тај човек изговорио о српској историји до доласка комуниста на власт , вероватно, нису изговориле ни највеће усташе. Код Дуција је очигледно да се користи Туцовићем као јединим извором.
Размишљам често о људима који су били изложени" комунистичком зрачењу" кроз васпитање и образовање, и да ли они могу да се тога ослободе. Наивност је у томе, што често пренебрегнем чињеницу да неки од њих то не желе. Врхунац је у томе, што су неки од њих чиста еманација зла, управо као ова два швапска билмеза.
Одговори
#2

Шта тек рећи о проф Дубравки Стојановић?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#3

Да је зло само у култури, лако би ми...

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#4

(04-03-2017, 11:40 AM)Бенито Пише:  Једна од највећих илузија коју нам је неспоменик потурао је да он не постоји. Када се ослободимо те фаме, другачије гледамо на сопствени живот, окружење, на националну и општу историју.
Пре неки дан погледам код Тешановића интервју са бившим новинаром НИН-а и председником Зелених, филозофом Драганом Јовановићем. Тумачећи српску историју, он у једном тренутку каже да треба ствар узети у своје руке и најављује да ће узети пајсер и да разбије споменик војводи Петру Бојовићу.Сирома'
Недуго затим, у интернет радио емисији 2м гост је био , опет филозоф, овај чак швапски доктор наука, Љубодраг Симоновић, познатији као Дуци. Шта је тај човек изговорио о српској историји до доласка комуниста на власт , вероватно, нису изговориле ни највеће усташе. Код Дуција је очигледно да се користи Туцовићем као јединим извором.
Размишљам често о људима који су били изложени" комунистичком зрачењу" кроз васпитање и образовање, и да ли они могу да се тога ослободе. Наивност је у томе, што често пренебрегнем чињеницу да неки од њих то не желе. Врхунац је у томе, што су неки од њих чиста еманација зла, управо као ова два швапска билмеза.

И ја одгледах сомину Јовановића и изјаву о Петру Бојовићу.

А Љубодрага не треба ни коментарисати, комуњара. Његове вашљиве приче о односу српских официра према војницима у ПСР као према марви ??? Кад поче да плаче причајући о коначном уједињењу Србије и Русије. Rolleyes Прецизније о дану када ћемо ми Срби постати Руси. Тај човек себе сматра интелектуалцем и филозофом, мислим може он себе сматрати чиме хоће, забрињавајуће је што има следбенике који себе сматрају српским националистима и патриотама.Кидање Све уз подршку "младе" слобисткиње Оливере Манојловић Штрбац која носи цвет у коси да личи на вештицу Миру која троши српске паре у Москви. Да не заборавим причу како су у ствари четници преломили 1948. , пресвучени четници. Кез

Јадна је ова Србија а јаднији од ових психопата су они који их доводе у емисије . Тешановић није свестан одговорности коју има ,његово поимање слободе говора и мишљења се састоји у томе што је некако скапирао да може без задршке да доводи параноидне шизофреничаре у емисију.Исто важи и за ову Мирину копију на 2М радију.

Вучић,Шешељ,Мирољуб, Љубодраг... то је данашња Србија а културе нема.

п.с. Гостовање Зукорлића код Тешиног колеге нећу ни да помињем. Да извините на изразу , серу Турци по нама у сред нашег главног града.

Али не губите наду , све ће то да реше цар Путин, Лазански, Вучићевић и посланици радикала . Ми Срби не требамо ништа да радимо, само да седимо и чекамо и решиће се све . Тако ће бити, не би нас Дејан Лучић обмањивао, какви. Smile
Одговори
#5

Увек ме је фасцинирало како људи који о некој теми појма немају, са таквом сигурношћу, таквим убеђењем причају о томе, да је то невероватно. То је показивање непојмљивог нивоа неодговорности за јавну реч.
Да вам овде напишем нешто за ову двојицу, што нећете наћи на њету, пошто их познајем деценијама. Јовановић је основао Зелене , 1990 . године, и кандидовао се за председника Србије, на првим изборима 9. децембра 1990. године. Он се регистровао на кућној адреси, на Студентском тргу, то је поменуо у интервјуу. А не каже, како му је градски одбор ССРН-а доделио тај стан, који је он касније приватизовао и продао за силне паре. Цео тај блок, кога је чудом поштедило бомбардовање, и немачко и англоамеричко, био је национализован и отет и дељен тако , заслужним кадровима. Чуј, новинар НИН-а, па стан од 200000 марака, јаке ли функције. И тај нађе да дрви о српској историји, и војводи Петру Бојовићу, човеку тако чисте и беспрекорне каријере.
Дуци је од оснивања ччлан Зелених. Први избори, за вас који се не сећате, били су већински. Дуци је мој комшија на Вождовцу. На мојој изборној јединици, на првим изборима, кандидати су били: Тоза Мијаиловић ( СПС), Зоран Хорван ( СПО), Миодраг Перишић ( ДС), Дуци ( Зелени)... Победио је покојни Хорван у другом кругу. Дуци никад није био запослен, нити самозапослен. Писао је ове његове књиге о спорту. Има троје деце, а жена му је била чувена комунисткиња, дугогодишња директорка Гимназије Моша Пијаде, или некада чувене Прве Мушке Гимназије. Кад су деца изашла на прави пут, они су се развели. Дуци је добио сагласност станара, и адаптирао пар квадрата голубарника на крову, и тамо преселио књиге и кревет. Без примања, био је на ивици живота. Тада је реаговао његов кошаркашки друг Капичић и доделио му нека примања из касе КСС, а убрзо је и донет закон о пензијама заслужним спортистима, па је Дуци као светски првак из 1970 године, добио пензију. Кад не проучава немачку филозофију, шета кера око зграде. Није проблем што је он самац, није проблем ни оно што говори и пише о историји и филозофији спорта. Спорно је што човек који је на нивоу писмености основца, да себи право да прича о српској историји.
Обично не пишем о личним стварима, али овде сам морао , да би стекли пуну слику о овим људима.
Одговори
#6

Одговори
#7

Далеко било.

Пет паметних људи у емисији и као додатак одбегли пацијент из Ковина којим се, како видим у коментарима испод линка, одушевљава простодушни српски народ. И Драган Петровић који уместо да отера у пизду материну ову будалетину он му се увлачи и све што има да каже је слажем се.

Одговори
#8

Жељко Митровић и његов ТВ Пинк.

Управо сада на Пинку 2 приказује амерички ратни филм "Иза непријатељских линија" ( 2001 ) у коме Џин Хекман спашава америчког пилота-бомбардера О. Вилсона кога је оборила ВРС јер је видео како су Срби "извршили геноцид над муслиманима" . Љутко

Одговори
#9

Одговори
#10

[img][Слика: oliveracirkovic.jpg][/img]
Одговори
#11

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yy...id=1531506

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори
#12

Неистине Биљане Србљановић

(Реаговање на текст „Протест“, објављен у „Блицу“, 15. маја 2019, на петој страни)

У своме тексту у „Блицу“ драмска списатељица Биљана Србљановић изнела је више неистина које се односе на Српски покрет обнове. Како је наслов рубрике у којој је објављен њен текст „Полемике“, захтевам да објавите моје реаговање.

Није тачно да је Српски покрет обнове, како наводи Србљановићева, само два месеца после избора Зорана Ђинђића за градоначелника Београда „направио пакт са радикалима и Милошевићем и силом отерао Ђинђића са власти“. Није тачно ни да су се странке опозиције удружиле и да су грађани демонстрирали три месеца да „Ђинђића с правом доведу на место градоначелника“. Истина је сасвим другачија.

Грађани нису демонстрирали због Ђинђића, већ да би били признати резултати локалних избора за Скупштину града Београда и да би у главном граду била успостављена легитимна градска управа. Зоран Ђинђић изабран је за градоначелника Београда 21. фебруара 1997. године и није смењен после два месеца, већ у септембру исте године, после шест месеци проведних на функцији. По коалиционом споразуму, мандат градоначелника Београда припадао је кандидату из СПО, али је Вук Драшковић, за трајања демонстрација, тај мандат дао управо Зорану Ђинђићу. Заузврат, СПО је добио рушење коалиције Заједно и бојкот избора који би, сигурно, били добијени. Због те издаје, и само због тога, Ђинђић је смењен са функције градоначелника Београда. Сменио је, практично, сам себе, јер је са Демократском странком одбио да учествује на септембарским парламентарним изборима у оквиру коалиције Заједно и при томе је водио активну антиизборну кампању, која је омогућила Слободану Милошевићу да остане на власти све до 5. октобра 2000. године. Да је Милошевићев режим побеђен 1997. године било би избегнуто НАТО бомбардовање и губитак Косова.

Док је Вук Драшковић на све начине покушавао да сачува Коалицију и потписани коалициони споразум (Весна Пешић кандидат за председника парламента, Зоран Ђинћић за премијера, Вук Драшковић за председника Србије), председник ДС је све чинио да овај савез развргне инсценирањем представа о тражењу, тобоже, некаквог „српског Хавела“ (који, нити је тражен, нити је пронађен). У настојању да „Заједно“ остане заједно, Драшковић је изнудио и потписивање Споразума о заштити споразума, а убрзо и Споразума о заштити Споразума о заштити споразума. Узалуд. Ђинђић и Весна Пешић напуштају коалицију и бојкотују и парламентарне и председничке изборе. У интервјуу „Лос Анђелес тајмсу“ Ђинђић је признао да је „свесно и намерно срушио коалицију Заједно“.

Биљана Србљановић износи још неколико неистина - да је Милошевићева полиција у име СПО јурила демонтранте на мосту да их млати; да је СПО отео Студио Б, укинуо „Утисак недеље“ и из медија заувек отерао генерацију најбољих ТВ новинара коју је ова земља икада имала.

Чињенице, трагично, оповргавају сваку сарадњу Вука Драшковића са Слободаном Милошевићем, осим ако се под сарадњом не подразумевају атентат на Ибарској магистрали, када Милошевићеви терористи убијају четворицу челника СПО и атентат на Драшковића у Будви неколико месеци касније. Можда је Србљановићева и у праву, ако се под сарадњом СПО са Милошевићем сматра кампања коалиције ДОС (коју је основао СПО), да атентата у Будви није ни било, него је Вук сам пуцао на себе, па је СПО избачен из коалиције ДОС у завршници десетогодишње борбе против Милошевића и његовог режима.

Студио Б није ни од кога отет, већ је поменуте 1997.био и остао у власништву Скупштине града Београда. У јесен те године на место директора именован је Драган Којадиновић, један од оснивача слободног и независног Студија Б 1971. године. Ова градска радио-телевизија била је симбол професионалног и одговорног новинарства, све до маја 2000. године, када су је, управо због таквог информисања, одлуком Владе Србије, заузели специјалци Милошевићеве полиције, после чега су биле успостављене комесарска управа и строга цензура.

Емисија „Утисак недеље“ на Студију Б није укинута, већ је њена ауторка одлучила да ту емисију више не уређује и води, јер је добила примаљивију понуду од продукцијске групе „Мрежа“ да ради друге послове у новинарству. Није са Студија Б отеран ниједан новинар. Тачно је само да је 2. октобра 2007. године неколико чланова уређивачког тима поднело оставке на своје функције, јер се нису слагали да Студио Б, уместо дотадашњег партијског разгласа Демократске странке, поново буде објективна и непристрасна ТВ кућа. Свих осталих пет стотина запослених остали су у Студију Б и, заједно са Драганом Којадиновићем, створили телевизију којој се веровало.

И како то Биљани Србљановић те 1997. године није сметала београдска власт СПО, која је, како она сада тврди, тукла демонстранте и сарађивала с Милошевићем, док јој је у Старом двору уручивала књижевну награду „Драгиша Кашиковић“ за њено дело „Београдска трилогија“.

Александар Чотрић,
заменик председника СПО
и народни посланик
Одговори
#13

Сам Чортић и данашњи СПО је много веће зло и у култури и у политици од Биљане Србљановић.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#14

(16-05-2019, 03:57 PM)Шумадинац Пише:  Сам Чортић и данашњи СПО је много веће зло и у култури и у политици од Биљане Србљановић.

Човек који се позива на религију сваки час доказује да је пун сујете и да му је его ненормално велики.Далеко си глупљи и примитивнији него што сам првобитно мислио. А овом изјавом си потврдио, оно што сам јуче писао на теми о Равној гори, а то је да ти није страно да се прикључиш комунистима по потреби. У стању је да стане и у одбрану полуделе Биљане Србљановић. Шта ти је ђилкошка пакост...


п.с. Е, колико дуго си био код Карића у странци? Док је плаћао 20 еура митингаше и сендвичаре или си остао и после? Ајде види јел' хрватска служба формирала неки нови покрет у Србији па да их испромовишеш онако усташки и бојовнички како само ти знаш.


Пошто често прозиваш српске клубове због имена,скандираћу нешто само за тебе и твоје омиљене.


МИ ХАЈДУКА И ДИНАМО Ј*БЕМО ПА РАСТУРАМО!!!
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним