[Перун]

Ево текстра писма Петра Принципа краљу Александру:

Његовом Величанству Краљу Александру I Карађорђевићу

Господару, познавајући твоју бригу за синове ове земље, а о чему сам се уверио у току минулих ратних година – слободан сам упутити Теби моју молбу.

Мој син Гаврило Принцип, као што је познато, изгубио је живот 1914. године ослобађајући своју напаћену домовину од једног тиранина.

Једног имам сада у војсци где служи својој отаџбини, а други као ученик ради у једној београдској јувелирској радњи.

Крај мене овде имам два недорасла сина који нису у стању да ме издржавају те сам под старост остављен на милост и немилост судбини. Због чега сам принуђен да те замолим господару за ма какву помоћ која би ми омогућила опстанак у данашњим тешким приликама.

У нади да ће ми молба бити услишена остаје ми да гајим љубав према свом господару, његов понизни поданик”.

Као што видимо, у овом писму, Гаврило је имао још четроврицу браће. Читао сам порекло породице Гаврила Принципа. Ту се помињу двојица браће, Јово и Никола.

Након Сарајевског атената, Гаврилов брат Јово је био ухапшен и интерниран у логор у Араду, у румунском делу Баната, а сва имовина му је била заплењена. Из логора је успео да побегне и да се прикључи српској војсци на Солунском фронту. Након Првог светског рата наставио је да се бави трговином у Сарајеву, а био је и народни посланик.

Млађи брат Никола је након рата студирао медицину у Грацу. Потом је радио као лекар у Чапљини. На почетку Другог светског рата, 1941. године убиле су га усташе.

Јово је у браку са супругом Аном имао петоро деце два сина— три ћерке. Сина Гаврила су, вероватно, убиле усташе док је Слободан, као партизан, преминуо од тифуса 1942. Проглашен је за народног хероја.

Никола је у браку са супругом Слободанком имао двојицу синова Сашу и Бранислава. До смрти је живео у Панчеву, где је као инжењер радио у „Азотари”. Његов старији син Саша живи у Канади, а млађи Бранислав у Панчеву.

Отац Петар је преминуо 1939. а мајка Марија у јесен 1945. Тако да није имала много времена да се слика са комунистима.

Син Гавриловог брата од стрица Илије, Вукосав, погинуо је као митраљезац код војводе Момчила Ђујића 1944. године на Грачацу.

Партизани су запалили родну кућу Гаврила Принципа. По њему су, исто као и четници, назвали једну своју јединицу.

Тек 1964. године комунистичке власти су кућу обновиле у нешто мањем обиму и она је данас музеј.

Некада је више породица живело у заједници односно истој кући. Због тога мислим да је Петар у писму поменуо још двојицу синова. То су вероватно синови његовог брата, Гавриловог стрица Илије, кога је краљ Петар одликовао медаљом за храброст.