[Милослав Самарџић]

Нико није безгрешан и никог не треба идеализовати. Треба истицати његове квалитете, али то не значи да морамо прећуткивати и његове мане. Историја као наука треба да одговори какав је неко био, а не какав бисмо хтели да буде. Јер ово друго је управо одлика комуниста и љотићеваца.

Иначе, шта су нам то нудиле Централне силе 1915. године?

Какав је био и шта је било, а не шта би било кад било, и то под утицајем накнадне памети.

Само што овде ништа није шта би било кад би било, већ се све ово стварно десило. Дакле, да поновим:

Чињеница је да је Мачек ушао у нову владу, иако је он био "разлог" смене Павла.
Чињеница је да је Југославија остала при Пакту иако је то био други разлог за обарање кнеза.

Чињеница је да су Бановини проширене надлежности после пуча, иако је пружање уступака Хрватима навођено као разлог огорчености Срба против Павла.

Чињеница је да је Симовић тражио од отправника послова СССР-а да пошаљу своју војску на нашу територију као одбрану од евентуалног напада Немаца (који су били у пакту са Совјетима у то време), док с друге стране споразум од 25. марта не захтева пријем било каквих трупа на југословенску територију.

Као што је и чињеница да се Симовић заклео на верност краљу, а онда дошао да остатак живота мирно проведе у комунистичком систему који је његовом краљу одузео све.

У вези тих немачких понуда из 1915. године, чисто сумњам да су постојале. И да јесу, опет нема поређења, то би било после годину дана ратовања против њих, док се споразумом од 25. марта управо избегава избијање рата.

А те приче да би нас Хитлер напао првом згодном приликом, и поред потписаног споразума, е то је шта би било кад би било.

Занимљиво како Симовић испаде неки негативац, а рецимо за једног Пашића је био морална громада. То што се вратио била је његова жртва због породице. Он никад није служио комунистима. Иначе, тада је била мода повратка нашег света са Запада: хиљаде породица, раније на ''привременом раду'', у Америци итд, вратило се посла рата у Југославију. Разуме се, сви су се покајали.

Та књига из 1916. коју сам читао, у основи је иста са тим причама које су почеле да се шире одмах после Априлског рата, које су штампане у брошурма, новинама... и које данас у ствари преовлађују. Добри Немци, а ми луди. Али, понављам, не може се писати историја од уназад.