[Милослав Самарџић]

Имам само Милићевићеву књигу ''Краљевина Србија'', добра је због статистике.
Што се тиче извора, да допуним, сем Баранина, извор су радови Милета Недељковића, нпр. ово за гробље, а мислим да је добра књига пуковника Новице Стевановића ''Ратна вештинв вожда Карађорђа''.

- Гробље. За дизање устанка договор је пао лета 1903. у Манастиру Вољавча (за март 1804). Обавештавани су прваци да спремају војску. Тако је велики број људи сазнао за дизање устанка и постојала је опасност да неко изда Турцима. Ти на које се сумњало да ће издати су побијени и сахрањивани испод пута према Букуљи, мислим да је то онај пут што иде из села Бања на горе. Негде три деценије касније, родбина побијених дигла им је споменике, али нису смели да упишу имена издајника. Тако је настало то јединствено гробље без имена на споменицима. Гробље издајника.
Међутим, неко је ипак издао, тако да је уследила сеча кнезова.
Била су два издајника, ко су они били?

- Најважнији род војске. То је била артиљерија. Ово је уједно и одговор на питање која зграда је била највећа у БГ и која је била прва индустрија.
Индустрија - производња барута, а највећа барутана, и прва, била је у Страгарима, било је седам воденица у низу које су покретале алат. Производило се преко 1.000 кг дневно, што је било довољно за око 100.000 метака (дакле дневно). Барутана је радила од лета 1907. До 1910, у Србији је било око 50 барутана, али су остале било много мање.
Нaјвећа зграда у БГ био је Арсенал, који су Аустријанци саградили 1725. године. Био је димензија 98х92 метра, имао је спрат и делом подрум, али унутра је било двориште. Остаци Арсенала су изнад куле Небојша. Изгледа да је имао око 10.000 квадрата. Ту је 1907. изливен први топ. Биле су две пећи за ливење. Од 1908. почиње масовна производања, домаћи мајстори. Онда Руси шаљу 4 мајстора. Али пре Руса Срби праве специфичан хајдук-топ. Који је могао лако да се преноси по шумама и брдима. Изгледа да је тја топ био од једне фунте барута (пола кила), док су прављени, касније, и много већи. Број направљених топова нико не зна, али свакако је преко 100. Плус донације из Русије.
У Арсеналу је прављена и пушчана муниција, али и ђулад и бомбе за топове. Прављена су и копља. А на више места у Србији сабље. Негде су прављене и пушке, мислим у Шапцу. Где су такође ливени и топови, али не као у БГ.
У БГ је изливен и јединствен топ од 5 делова. Важан због тога што се лако преносио, па склапао на бојишту, дакле користан за брдско ратовање. Иначе најтежи топ имао је 900 кг. Тај топ од пет делова је направљен само у два примерка. Иначе сачувано је више примерака топова из ове ливнице, један је у Тополи, а неколико на Калемегдану.
Према томе, најважнији род војске био је артиљерија. Коњаника је било око 7.000, једна јединица, Српски козачки пук. Плус наравно козаци.
А војске је било око 120.000, што је била снага једне руске армије.
Најважнија је била артиљерија јер без њене снаге не би се онако тукли Турци. Ово је важно нагласити због легенде о трешњевим топовима. Да, било их је у почетку, али они су незаслужено у историји и предању као нешто много важно. У ствари имали смо праву фабрику топова, лафета, ђулади... и то је био битан фактор снаге војске.
Као година првог ливења топова и почетка индустрије званично се и данас узима 1853, када је у КГ изливен први топ. Не знам зашто се не узима 1907.