07-10-2017, 07:42 PM
Запазио сам да је већина партизанских вођа са почетка ,,устанка" неславно завршила. Просто стичем утисак да су одрадили свој посао и да их је партија оставила да се голоруки одупру Немцима док се Тито и елита извуку. То је случај и са ужичким комунистима (Душан Јерковић, Секулић, Дабић,..), чачанским (Митровић), затим Небојша Јерковић, учитељ Ракић (каква је његова судбина, партизани га слабо помињу?) и многи други.
Поменути су највише били у додиру са народом, држали говоре, представљали своје идеје. Није тешко закључити да су такви људи остављени да буду погубљени како би се показао партизански ,,антифашизам", док су се стари, добро проверени партијци на време повукли. Ови први су представљали партију пред народом а прави, проверени, комунисти служили су за поверљиве послове у партији. Ево једног примера из Ужица. Већина најангажованијих партијаца страдала је након пада Ужичке републике. Док се Крцун и касније долазани ужички ознаши повукли са ВШ.
Поменути су највише били у додиру са народом, држали говоре, представљали своје идеје. Није тешко закључити да су такви људи остављени да буду погубљени како би се показао партизански ,,антифашизам", док су се стари, добро проверени партијци на време повукли. Ови први су представљали партију пред народом а прави, проверени, комунисти служили су за поверљиве послове у партији. Ево једног примера из Ужица. Већина најангажованијих партијаца страдала је након пада Ужичке републике. Док се Крцун и касније долазани ужички ознаши повукли са ВШ.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."