18-11-2017, 10:24 PM
Мислим да је мобилисан на крају рата у партизане, можда у неко спортску јединицу. Али до октобра 1944. био је четнички илегалац.
Из књиге ''Разговори са равногорцима'', 3. том, сведочи Луака Степановић:
- Мало је познато да је чувени фудбалер Рајко Митић био београдски равногорски илегалац...
- Митић је био командант бригаде илегалаца, а имао је и радио станицу. То су ми на једној утакмици рекли капетан Радомир Милошевић Чеда и Бата Јеребан. Они су од Митића добијали и по 100-200 улазница за утакмицу.
- Да ли сте га познавали?
- Да. Код њега ме је најчешће водио Петар Стојановић, командант Групе бригада београдских илегалаца, која се састојала од девет бригада. Први претпостављени био му је мајор Саша Михајловић. Звали смо га ''Професор'', јер је пре рата био професор на Геодезији. У рат је ушао као резервни капетан, на крају је био потпуковник. Био је изузетна особа, говорио је више језика. Он је нас млађе у Сремској Митровици усмеравао према склоностима, за будуће школовање, давао нам је литературу. Требало је да буде први председник обновљеног Равногорског покрета 1990. године. Ја сам га предложио, али није добио већину, јер га већина није познавала. Пера је преминуо 1993. или 1994. у Београду, у ком је и рођен. Био је добар пријатељ књижевника Милорада Павића. У кући оца Милорада Павића на Вождовцу био је штаб Петра Стојановића, тј. Групе бригада београдских илегалаца. Сећам се да је Павић дао један одличан интервју у нашу корист.
Из књиге ''Разговори са равногорцима'', 3. том, сведочи Луака Степановић:
- Мало је познато да је чувени фудбалер Рајко Митић био београдски равногорски илегалац...
- Митић је био командант бригаде илегалаца, а имао је и радио станицу. То су ми на једној утакмици рекли капетан Радомир Милошевић Чеда и Бата Јеребан. Они су од Митића добијали и по 100-200 улазница за утакмицу.
- Да ли сте га познавали?
- Да. Код њега ме је најчешће водио Петар Стојановић, командант Групе бригада београдских илегалаца, која се састојала од девет бригада. Први претпостављени био му је мајор Саша Михајловић. Звали смо га ''Професор'', јер је пре рата био професор на Геодезији. У рат је ушао као резервни капетан, на крају је био потпуковник. Био је изузетна особа, говорио је више језика. Он је нас млађе у Сремској Митровици усмеравао према склоностима, за будуће школовање, давао нам је литературу. Требало је да буде први председник обновљеног Равногорског покрета 1990. године. Ја сам га предложио, али није добио већину, јер га већина није познавала. Пера је преминуо 1993. или 1994. у Београду, у ком је и рођен. Био је добар пријатељ књижевника Милорада Павића. У кући оца Милорада Павића на Вождовцу био је штаб Петра Стојановића, тј. Групе бригада београдских илегалаца. Сећам се да је Павић дао један одличан интервју у нашу корист.