[Бенито]

Ово је могло и на посебну тему, али да не ширим тему, биће довољно овде.
Вероватно нису гледао; код Александра Станковића у емисији Недељом у 2 , гостовао је " хрватски бранитељ", иначе , чистокрвни Србин , неки Мишић. Станковић га у једном моменту пита и констатује, да ако је са друге стране барикаде у Вуковару, био његов рођени брат, онда се може сматрати да је рат у Хрватској био и грађански рат. Мишић се овом ставу супроставио, а то су након емисије учиниле и " удруге ветерана". Врхунац је да се јуче руководство ХРТ оградили од Станковића.
У нашој јавности овај случај се искључиво ставља у контекст новинарских слобода и односа савремене Хрватске према помирењу " у региону".
То и није толики проблем, али под условом да то није једини начин на који се може гледати овај проблем.
Један од начина је и оно што те овде питам. Ти си први указао у нашој историографији колико је Дража забрањивао појам који је форсирала КПЈ " братоубилачки рат". Контекст је врло сличан и добро би било направити поређење. Како се гради и брани национални идентитет кроз терминологије везане за ратове? Колико је важно на који начин одређене појмове, а посебно ратове називамо?
Ово није, наравно, ништа ново и није се појавило прво код нас. Од Француске буржоаске револуције и ратова који су из ње проистекли, потиче овај проблем. Одувек је његова употреба и злоупотреба имала исти карактер - смањити мобилизацијску моћ супростављене ратне стране, уметнути свој ратни циљ у ратне планове противника и на тај начин га ометати и стављање историјских догађаја у контекст који одговара непријатељу. Овај трећи разлог је процес " дугог трајања".
Ето, испаде да сам и одговорио, али, без обзира, прокоментариши ову занимљиву ситуацију.