10-12-2017, 02:45 AM
После тешког инцидента код Чукур- чесме, Турци су се повукли у тврђаву. Међутим, Порта је била незадовољна таквим решењем и наредила је да Београд треба бити бомбардован из тврђаве. Сутрадан, рано ујутру, Турци су почели да пуцају из топова по вароши. Пуцали су из 56 топова и срушили 380 кућа и убили не мање од 50 људи. Кнез Михаило је наредио моменталну мобилизацију и прогласио ратно стање у Београду. За тили час окупио је 15000 војника, а управо је и он стигао , јер тих дана није ни био у Београду.
За то време, Турци који су били у вароши сакрили су се у Лиман џамију, која се налазила тачно на месту где је касније постављен стуб за мост краља Петра и краља Александра. Тај стуб се ту и даље налази, али изнад њега је сада Бранков мост. Старији Београђани су једва умирили млађе да не изврше освету над Турцима у Лиман џамији, реченицом:" Немојте децо да испрљате слободу крвљу невиних, која ће се просути улицама где ће се сутра играти ваши унуци."
Аустрија је послала бродове и свако ко је хтео могао је да пређе на леву обалу Саве и добије азил.
Неколико година касније, лончарски трговац и шпекулант порцелана Ћиро Христић, видео је по Аустрији, а нарочито Угарској, а вероватно у Сент Андреји, да се на трговима подижу споменици у облику крста исклесаног у мермеру. Тако је он дао да му исклешу један такав споменик од црвеног мрамора. На њему је писало:
Незнаном јунаку који погибе у српској борби за слободу од Турака.
Споменик је постављен на београдску Малу пијацу, која се налазила у близини Лиман џамије. Када је, касније, наново регулисан тај крај, и пробијен пут за добијање Карађорђеве улице, нестала је Мала пијаца, Лиман џамија и кафана-хан Мише Анастасијевића. Створили су се услови да настане један од најлепших београдских тргова, који је својим задужбинама украсио Лука Ћеловић Требињац.
Али, споменик није заборављен. Премештен је у парк између хотела Бристол и железничке станице. Ту се данас , а и деценијама уназад, налази пријемни пункт аутобуске станице Београд. Тако сви који долазе аутобусима у Београд, прођу поред овог споменика.
На жалост, већина ни не зна чему је посвећен тај споменик, јер оног натписа одавно нема.
Остало је само, накнадно уклесано, на само дну споменика, четири знака: 1862!
За то време, Турци који су били у вароши сакрили су се у Лиман џамију, која се налазила тачно на месту где је касније постављен стуб за мост краља Петра и краља Александра. Тај стуб се ту и даље налази, али изнад њега је сада Бранков мост. Старији Београђани су једва умирили млађе да не изврше освету над Турцима у Лиман џамији, реченицом:" Немојте децо да испрљате слободу крвљу невиних, која ће се просути улицама где ће се сутра играти ваши унуци."
Аустрија је послала бродове и свако ко је хтео могао је да пређе на леву обалу Саве и добије азил.
Неколико година касније, лончарски трговац и шпекулант порцелана Ћиро Христић, видео је по Аустрији, а нарочито Угарској, а вероватно у Сент Андреји, да се на трговима подижу споменици у облику крста исклесаног у мермеру. Тако је он дао да му исклешу један такав споменик од црвеног мрамора. На њему је писало:
Незнаном јунаку који погибе у српској борби за слободу од Турака.
Споменик је постављен на београдску Малу пијацу, која се налазила у близини Лиман џамије. Када је, касније, наново регулисан тај крај, и пробијен пут за добијање Карађорђеве улице, нестала је Мала пијаца, Лиман џамија и кафана-хан Мише Анастасијевића. Створили су се услови да настане један од најлепших београдских тргова, који је својим задужбинама украсио Лука Ћеловић Требињац.
Али, споменик није заборављен. Премештен је у парк између хотела Бристол и железничке станице. Ту се данас , а и деценијама уназад, налази пријемни пункт аутобуске станице Београд. Тако сви који долазе аутобусима у Београд, прођу поред овог споменика.
На жалост, већина ни не зна чему је посвећен тај споменик, јер оног натписа одавно нема.
Остало је само, накнадно уклесано, на само дну споменика, четири знака: 1862!