24-12-2017, 04:29 PM
Прави назив иконе је:
Патријарх Богдановић моли Светог Николу за спас српске државе и цркве
Ова јединствена икона , чије су димензије биле свега 50×70 сантиметара, настала је сасвим случајно. Наиме, чувени српски масон Дамјан Бранковић замолио је Уроша Предића да му наслика икону Светог Николе у име поштовања према девојачкој слави своје мајке која је тада била на самрти. То је било 1910. године. Исте године Предић је насликао ову икону, а Бранковићу крајем исте године умире мајка. Бранковић не сахрањује икону са мајчиним телом, иако је то изгледа била првобитна намера, већ је задржава у својој кући. Пошто је Бранковић био угледна и богата личност тадашње Србије, многи из елите, па и цркве , видели су ову изузетну и необичну икону. Неко из цркве је контактирао Уроша Предића и црква одлучује да замоли славног сликара и једног од наших последњих великих иконописаца, да направи реплику ове иконе у виду фреске на зиду пријемне просторије у Патријаршији. Тако настаје ова фреска прилично великих димензија. Обично се испред ње постави микрофон да би се Патријарх, неким важним поводом, обратио пастви. Тада иза његових леђа видимо ово изузетно дело нашег великана Уроша Предића.
Патријарх Богдановић моли Светог Николу за спас српске државе и цркве
Ова јединствена икона , чије су димензије биле свега 50×70 сантиметара, настала је сасвим случајно. Наиме, чувени српски масон Дамјан Бранковић замолио је Уроша Предића да му наслика икону Светог Николе у име поштовања према девојачкој слави своје мајке која је тада била на самрти. То је било 1910. године. Исте године Предић је насликао ову икону, а Бранковићу крајем исте године умире мајка. Бранковић не сахрањује икону са мајчиним телом, иако је то изгледа била првобитна намера, већ је задржава у својој кући. Пошто је Бранковић био угледна и богата личност тадашње Србије, многи из елите, па и цркве , видели су ову изузетну и необичну икону. Неко из цркве је контактирао Уроша Предића и црква одлучује да замоли славног сликара и једног од наших последњих великих иконописаца, да направи реплику ове иконе у виду фреске на зиду пријемне просторије у Патријаршији. Тако настаје ова фреска прилично великих димензија. Обично се испред ње постави микрофон да би се Патријарх, неким важним поводом, обратио пастви. Тада иза његових леђа видимо ово изузетно дело нашег великана Уроша Предића.