[Бенито]

Скерлић је умро од рака панкреаса. Шушкало се тада у Београду да је отрован, јер је био млад човек, а и слабо се тада знало какви су симтоми те изузетно опасне болести која односи мушкарце баш у тим годинама. Он је страшно много радио, мало је спавао, 2-3 сата, водио је сталне битке са разним својим противницима и то је чинио свим својим бићем, а поврх свега био је ожењен Швајцаркињом која је истински мрзела Србију и стално је звоцала што је морала да дође у тај балкански кал. Јован је син обућара, велики националиста и то , баш, у том западном, атеистичком типу национализма. Она жена докона, он по цео дан јурца од факултета, до СКГ, па пише критике, па обавезне кафанске расправе ( то је за њих тада била телевизија), па улазак у политику, па постао посланик.... И онда дође у неко доба ноћи и сачека га наоштрена и љубоморна жена, која је до ушију била заљубљена у њега, а са истим жаром мрзела Београд. Сви ти стресови њега су просто појели. Није боловао ни месец дана и то је био велики шок, не само за Београд. Андрић је писао да се сећа да кад је чуо да је Скерлић умро, помислио да буквално никад више Сунце неће засјати.
Е, сад, за то увек мора постојати кривац, и кренула је чаршијска прича да је отрован. Слободан вели да то нема везе, а њему треба веровати. Дакле, Владимир Гаћиновић је једини тачан одговор на твоје питање.