10-01-2014, 06:48 PM
(10-01-2014, 04:59 PM)Милан Грујић Камењарка Пише: Ако сам ја добро пратио разне књиге, клања су се примењивала када је требало извршити акције у вароши и њиховој близини или када би понестало муниције што се често дешавало током рата. Нека ме неко исправи ако грешим.
Важно је да опасност опружи папке, изврне беоњаче, буде мирна, па удри чиме стигнеш, да не би она тебе (без да пита чиме...).
Сетих се једног четника Војводе Косте Пећанца, а кога су наравно титовци пришили Дражи (оф хорс...).
Био Свештеник пре рата, а у рату имао обичај да седне на човека, набије му нож у груди и испуши цигарету, док овај не умре.
Ето примера, а како се нож НЕ КОРИСТИ против непријатеља. Или клање тестером од аутоматске!
Сав тај садизам је БОЛЕСТ, а која Србина МОРА ДА СУСТИГНЕ, па се зато одлази у душевне болнице и самоубија. Код крвата, шиптара и осталих, нема последица, јер су они сами највећа последица...
Али Срби памет у главу!
Немој да сами себе и друге око себе (Србе) УБИЈАМО, а бесмисленим иживљавањем, јер то не лечи оно што такве тера на то, већ подспешује деструкцију - самодеструкцијом.
Стрпљен - Спашен, а враћати садистима - садизмом је Болест против које се Срби и Боре!
Гамад (што) брже, краће и ефикасније, код Бога на Освету.
И то је често превише...