10-03-2018, 11:49 PM
Иде један триптих о оружју у новијој српској историји.
1.
Кад и где се у историји модерне Србије први пут бележи производња ратног материјала ?
2.
Крагујевачка "Пушкарница" је по четком 1867. оспособљена за израду затварача и саму конверзију,па је фебруара исте године,започета преправка аустријских пушака Лоренц на систем Грин.Радовима у Крагујевцу ,уз сталну контролу Миливоја Петровића Блазнавца и његове сугестије,непосредно је руководио Илија Антић Чолак.Још током самих радова,ови искусни официри сагледали су мане америчке конструкције,засноване на дводелном метку са папирним "фишеком".Основни недостаци углавном су уочени код муниције.На влази,папирни патрон брзо се распадао.Под притиском затварача(чепа),папир се цепао а метак постајао неупотребљив.Након 7-8 хитаца,лежиште се гаравило у тој мери,да је даље пуњење оружја онемогућавано.Коначно,ретка перфорација папира,спречавала је сигуран пренос пламена на барут.
Међутим,ни то није испало како је требало, па је оружје први пут употребљено годину дана касније,дакле 1868. године,а питање би било којим поводом је то дорађено оружје испробано први пут и шта се тада десило ?
3.
До 6. априла 1941. године крагујевачки ВТЗ неоспорно је израстао у војно-индустријски гигант Србије, Краљевине Југославије и југоисточне Европе. Запошљавао је око 12.000 радника. Питање би било, да ли неко зна коликим обртним средствима је располагало ово предузеће и са колико је машина-радилица располагало?
1.
Кад и где се у историји модерне Србије први пут бележи производња ратног материјала ?
2.
Крагујевачка "Пушкарница" је по четком 1867. оспособљена за израду затварача и саму конверзију,па је фебруара исте године,започета преправка аустријских пушака Лоренц на систем Грин.Радовима у Крагујевцу ,уз сталну контролу Миливоја Петровића Блазнавца и његове сугестије,непосредно је руководио Илија Антић Чолак.Још током самих радова,ови искусни официри сагледали су мане америчке конструкције,засноване на дводелном метку са папирним "фишеком".Основни недостаци углавном су уочени код муниције.На влази,папирни патрон брзо се распадао.Под притиском затварача(чепа),папир се цепао а метак постајао неупотребљив.Након 7-8 хитаца,лежиште се гаравило у тој мери,да је даље пуњење оружја онемогућавано.Коначно,ретка перфорација папира,спречавала је сигуран пренос пламена на барут.
Међутим,ни то није испало како је требало, па је оружје први пут употребљено годину дана касније,дакле 1868. године,а питање би било којим поводом је то дорађено оружје испробано први пут и шта се тада десило ?
3.
До 6. априла 1941. године крагујевачки ВТЗ неоспорно је израстао у војно-индустријски гигант Србије, Краљевине Југославије и југоисточне Европе. Запошљавао је око 12.000 радника. Питање би било, да ли неко зна коликим обртним средствима је располагало ово предузеће и са колико је машина-радилица располагало?