[Бенито]

Иде један триптих о оружју у новијој српској историји.
1.
Кад и где се у историји модерне Србије први пут бележи производња ратног материјала ?

2.
Крагујевачка "Пушкарница" је по четком 1867. оспособљена за израду затварача и саму конверзију,па је фебруара исте године,започета преправка аустријских пушака Лоренц на систем Грин.Радовима у Крагујевцу ,уз сталну контролу Миливоја Петровића Блазнавца и његове сугестије,непосредно је руководио Илија Антић Чолак.Још током самих радова,ови искусни официри сагледали су мане америчке конструкције,засноване на дводелном метку са папирним "фишеком".Основни недостаци углавном су уочени код муниције.На влази,папирни патрон брзо се распадао.Под притиском затварача(чепа),папир се цепао а метак постајао неупотребљив.Након 7-8 хитаца,лежиште се гаравило у тој мери,да је даље пуњење оружја онемогућавано.Коначно,ретка перфорација папира,спречавала је сигуран пренос пламена на барут.

Међутим,ни то није испало како је требало, па је оружје први пут употребљено годину дана касније,дакле 1868. године,а питање би било којим поводом је то дорађено оружје испробано први пут и шта се тада десило ?

3.
До 6. априла 1941. године крагујевачки ВТЗ неоспорно је израстао у војно-индустријски гигант Србије, Краљевине Југославије и југоисточне Европе. Запошљавао је око 12.000 радника. Питање би било, да ли неко зна коликим обртним средствима је располагало ово предузеће и са колико је машина-радилица располагало?

Ал си се расписао???? Ко један кад није расположен.
На прво одговорено.
Што се другог тиче- нису ваљда кнеза убили тим оружјем?
А што се трећег тиче- да ли је неко у Крагујевцу или у Србији написао озбиљнију студију о ВТЗ? Наравно, да није црвендаћ. Могу само да претпоставим да им се буџет може мерити у десетинама милиона долара, ако не и стотинама, када би се урачунала инфлација. Фабричких хала је , такође, било на десетине, па до сто.

---

Хвала Богу у Београду данас постоји улица са именом руског цара Николаја II Романова.
Но, пре неколико година она се звала улица 14.децембра. Зашто су комунисти дали у центру Београда такво име улици ? Шта се то десило неког 14.12. ?

Те 1939 . године, крајем лета, почео је Други светски рат, Пољска је распарчана, тачно по договору две главне антиверсајске силе, наци Немачке и бољшевичког СССР-А. Осим Пољске, свега неколико дана пре почетка Другог светског рата, почело је растурање још једне версајске творевине- Краљевине Југославије. Катастрофалном политиком " спасавања тестаметарне воље почившег краља Александра Карађорђевића", кнез Павле је направио дил са Владком Мачеком и ХСС- им и дозволио стварање Бановине Хрватске, директно кршећи Октроисани устав. Настаје влада Цветковић- Мачек.
Због очекиваног српског отпора оваквом развоју догађаја, та Влада доноси уредбу о забрани јавних скупова до даљег. КПЈ сматра да је прави моменат да се реактивира у српском националном простору, јер је део онога што су они тражили за Хрватску, већ обавио кнез Павле.
Заказују демонстрације у Београду, које им полиција забрањује. Онда одлучују да ипак одрже демонстрације, да би видели колико упориште могу да имају у народу. Наравно, они не позивају на демонстрације због разваљивања заједничког српског националног простора, што им је одавно циљ и због чега су били одлично плаћени, него просипају социјалне пароле и траже хлеб, радничка права, права на штрајк и окупљања и слично. Централно место демонстрација била је Славија, а замишљено је било да се реке људи, предвођене комунистима, слику из разних делова града на Славију. Почели су у 19 х, а већ у 21х више никог није било на улицама. Они и данас пишу да је било око 50000 демонстраната, али да их је било толико, ни војска са артиљеријом их не би растурила за тако кратко време. Било их је укупно до неколико хиљада. Неки жандармеријски официр је, изгледа, био жељан чина па их је у свом кварту, око Каленића пијаце, у Приштинској улици, најжешће растурио и при том су неки демонстранти и погинули. Због тог догађаја су тој улици комунисти после рата доделили име 14- ог децембра.
Иначе, организатор и вођа ових демонстрација, Александар Ранковић звани Лека, је одмах по краху, запалио за Загреб. Идуће , 1940. године, постао је секретар новоосноване КП Хрватске и са тог места организовао Пети земаљски конгрес КПЈ. Зашто је битан податак да је Ранковић био вођа КП Хрватске? Они су певали песмицу да је то Броз урадио да би добио јединство партије на територији целе Југославије. Наравно, то је прича за мале малишане. Поента је да су Кардељ као генсек КП Словеније и Ранковић као генсек КП Хрватске, од Коминтерне признати као председници или секретари или вође комунистички партија у засебним државама. Друга је поента била да њих двојица са тих места, организују конгрес целе КПЈ и изгласају Броза за генералног секретара КПЈ и да га његов друг Димитров призна као легитимног вођу, а да тако на исти чин приморају и Стаљина. Стаљин је, пак, дуго играо пипиревку, али су га западњаци и нацисти ипак изиграли по питању Броза. Због оваквог следа догађаја, после рата су Броз и његова камарила смислили причу о његовом постављању на чело КПЈ још 1937. године. Данас се то сматра фалсификатом, али има још људи који верују у бајке.
Секретар је имао дупло већу плату, од угледних партијаца који нису имали ту функцију. Ранковић је награђен за демонстрације у Београду, а и омогућен му је супер луксузан живот у " егзилу", јер југословенска полиција, односно српска полиција по налогу министра унутрашњих дела више није могла да улази у Бановину Хрватску и врши истрагу. Хрвати су сада били Елдорадо за југословенске комунисте, који су се листом склањали у Бановину Хрватску. То је, само неку годину раније, било немогуће, па је београдска полиција улазила у Загреб и вршила више него успешне акције против комуниста који су се тамо крили.
То је, укратко, прича о 14- ом децембру 1939. године.