[Бенито]

Изгледа да је мало теже питање било:
Дућан " Анастас Павловић" је био најстарији дућан у Београду у тренутку бомбардовања 6. априла 1941. године. Носио је име по Анастасу Павловићу, абаџији по занату, који је временом постао и трговац платнима, а нарочито памуком. Радња је била отворена средином 19 века, прво на углу Кнез Михаилове и Ускочке улице, да би се преместила у Дубровачку, па Рајићеву улицу, и на крају на Јованову пијацу. До краја 19 века дућан је водио Анастас Павловић, а затим ортачки његови синови Милан и Влајко. Приликом разортачења , Влајко је извршио самоубиство. Милан је поново преузео дућан. За време рата, 1915. године, преместио га је у Ниш. Радио је набавке опреме за војску, са којом је прешао Албанију. По повратку је поново отворио дућан " Анастас Павловић" са ортацима у Рајићевој улици. Милан Павловић је умро у Паризу , 1924. године, приликом операције простате. Дућан је преузео његов сестрић Чеда Петровић и водио га до 6. априла 1941. године.
Занимљиво је да је отац Анастаса Павловића био Павле Петровић, који је био Србин са Косова и абаџијски занат је изучио пошто га је један Арбанас узео за ортака. Отац Павла, а Анастасов деда, био је хајдук Станко, који је погинуо управо у Београду, 1805. године, али не као део Карађорђеве војске, већ као крџалија.