[Милослав Самарџић]

Милослав Самарџић:
КЊИГА О РАЧИЋУ
Документована биографија првог Дражиног команданта



САДРЖАЈ:
1. Предратно доба 
2. Церски четнички одред 
3. У устанку 1941.
4. Рачић у устанку 1941. према немачким документима 
5. Почетак грађанског рата против комуниста 
6. Први одлазак у Босну 
7. Церски корпус 
8. Други одлазак у Босну 
9. Јачање корпуса
10. Ослобођење Подриња септембра 1943.
11. Трећи одлазак у Босну 
12. Опсада Сарајева 
13. Врховна команда у обручу 
14. Операција ‘’Хајка’’ и питање љотићеваца 
15. Рачић и недићевци 
16. У Бици на Златибору
17. Четврта група јуришних корпуса 
18. У Бици за Јужну Србију 
19. У Бици на Копаонику
20. У Бици на Јеловој Гори 
21. Инвазија Црвене армије и Рачићева криза 
22. Босанска голгота 
23. Последњи дани 
24. Слово о јунаку 

Меки повез, формат (А-5), илустровано, 212 страна.
Претплатници се могу јавити:
ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ: pogledikg@gmail.com
ПРЕКО ТЕЛЕФОНА: 064/1-880-990, или
НА АДРЕСУ: „Погледи“, Немањина 16, 34000 Крагујевац.
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона.
ЦЕНА У ПРЕТПЛАТИ: 750 динара.
Поштарина и порез урачунати.
Претплатницима ћемо око 5. маја послати налоге за уплату, а књига се испоручује око 10. маја, такође поштом.

Сваки Рачићев прелазак преко Дрине, иако је током сва три пре­ласка основни циљ био борба против усташа и Немаца, ко­му­нисти су сматрали као опасност за ширење њиховог покрета. Зато су нападали Рачићеве јединице с леђа, док су се оне бо­риле против усташа. Тако је од близу 300 Рачићевих војника, подофицира и официра, погинулих током три преласка преко Дрине, већина страдала од комунистичких напада с леђа. То је један од разлога што и данас историографија у Србији не бележи детаље о Рачићевим преласцима Дрине. Јавност и даље не­ма прилике да сазна да се он, пре 1944, у Босни борио преко осам ме­сеци, колико људи су његове јединице спасиле од усташа, итд. (Преко Дрине су ишле и друге четничке јединице, од Ресавског до Гучевског одреда, али Рачићеве су ишле највише и биле су најбројније.)
Другим речима, описивање Рачићевих акција преко Дрине, разбило би један од кључних сегмената комунистичке пропаганде.
Још један разлог што се ни данас не зна истина о Рачићевој борби, јесте снажна пропаганда недићеваца и љотићеваца да је заправо Милан Недић спашавао српски народ од усташа - на стотине хиљада, па чак и до милион људи. И то све без иједног губитка у сопственим редовима (што они, иначе, пропуштају да помену).
Разуме се, недићевци и љотићевци нису никога могли да спасу од усташа, јер њихове јединице нису прелазиле Дрину. Систематску акцију спашавања, још од лета 1941, спроводио је само генерал - тада пуковник - Дража Михаиловић. Од његових команданата са десне обале реке Дрине, при томе се највише истакао Драгослав Рачић.
Описивање Рачићевих акција преко Дрине, а нарочито на ле­вој обали ове реке, када су четници дословце из руку усташа из­бављивали српску нејач и пребацивали је на десну обалу, раз­било би један од кључних сегмената недићевске и љотићевске пропаганде. Зато ни њени следбеници, како у емиграцији, тако и у Србији, не описују Рачићеве акције (као, рецимо, ни акције војводе Јевђевића и других Михаиловићевих команданата из западних крајева).
А како је још пре скоро две деценије, на универзитетима у Ср­бији, поред комунистичке, уведена и недићевска и љотићевска литература, то значи да шира јавност још дуго неће са­з­нати за дело Драгослава Рачића, као ни, по природи ствари, ње­говог команданта, генерала Михаиловића.
Милослав Самарџић