[Шумадинац]

.
У ТОКУ ДАНАШЊЕ ЖУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ СА ЈЕДНИМ СОЦИОЛОГОМ (ИНАЧЕ, МОЈИМ ПОЗНАНИКОМ) ;

КРИТИКА МИЛОСЛАВА САМАРЏИЋА:



"Ово је главно и говори све, јер није једини. Нема оваквог дискурса пре ноторног Меморандума САНУ. Рехабилитација квислинга је саставни део рестаурације капитализма и то у свим пост-социјалистичким друштвима. Могло се с математичком тачношћу израчунати када ће се тачно јавити. Све потпуно исто раде и хрватски шарлатани с усташтвом. А сви иду ка ЕУ, они су већ тамо, Црна Гора и Србија све су ближе. Највише се ваља додворити (гле ироније!) Немцима, и садашњим и ондашњим. Чак и евроскептици не налазе утеху ни у чему другом сем у идеологији анти-антифашизма, антикомунизма, речју: антитоталитаризма. Једино је антикапитализам табуисан и заувек прогнан, јер порука као да гласи: „Будите четници, будите усташе, само не будите антикапиталисти!“


Појава рехабилитације колаборационизма изражава се као радикална негација претходног социјалистичког система и комунизма као идеологије, будући да су колаборационисти који су деловали током Другог светског рата на тлу Југославије политички и војно поражени 1945. од стране покрета који је био предвођен КПЈ. Ове рехабилитације у организованом облику готово и да нема без помоћи Западних демократија. И поменути М. Самарџић писао је из Америке. На тлу СФРЈ којој је распад неминован још од почетка седамдесетих година XX века, оваква верзије историје потребна је да оправда будућа ратна дејства у Босни, Хрватској итд.

Данас је антитоталитаризам потпуно потиснуо антикапитализам, антифашизам је национализован, а анти-антисоцијализам је ишчезао. С друге стане историчари хобисти, приучени новинари, а сви до једног класични ревизионисти, прећуткују важне и неоспорне чињенице. На пример:



1) Амнестија припадника ЈвуО који нису чинили злочине, а амнестирано је преко половине четника из Србије већ 1944. године и нешто мање 1945. Године (да не спомињемо оне добровољно прешли на партизанску, читај: победничку страну;


2) Четнички злочини над цивилима где предњаче масовни злочини над муслиманским становништвом у Србији, нпр. у Прибојском срезу, такође се багателизују и занемарују;


3) Истиче се срамно и бесправно суђење генералу Дражи, као да процес суђења амнестира од (потенцијалне) кривице. (Ово стриктно у историјском смислу, не у правном поимању кривичне одговорности.)"