24-06-2018, 10:29 PM
Па , једноставан је одговор.
Размислите зашто смо у кошарци и ватерполу, а задњих двадесет година и у одбојци имали толико успеха.
Дакле, од 1974. године и Светског купа у Немачкој до 2014. године и Светског купа у Бразилу, одиграно је 11 светских турнира. На њима је 6 репрезентација освајало титулу: Шпанија и Француска по један пут, Аргентина, Италија и Бразил по два пута и Немачка три пута. Поред овога, од 11 финала, Немци су играли на 6, а чак 8 пута су били међу најбоље четири екипе на првенству. Убедљиво су најуспешнија репрезентација на Светским првенствима у последњих пола века, јер ако се додају првенства из Мексика 1970. године и Енглеске 1966. године, доћи ћемо до фрапантне цифре: 7 од 13 финала, 10 од 13 полуфинала.
Да ли је то зато што је у праву Гари Линекер, најбољи стрелац енглеске репрезентације на светским првенствима, када каже:" Фудбал је игра где 22- ојица људи шутирају лопту ногама, а на крају победе Немци." Да ли су Немци најбољи фудбалери на свету? Да ли су у праву наши спортски новинари, познати по својем образовању
, када понављају мантру о " германској упорности"? Па, наравно, да су све то само флоскуле.
Наиме, највећи број делегата у сталном саставу чланова ФИФА даје немачки савез, преко 60. То је основа из које немачки репрезентативни фудбал црпи главну снагу. Никад судија неће погрешити на уштрб немачке репрезентације, никада се организација неког великог турнира у било ком узрасту неће одиграти без строге контроле немачких делегата, не би ни Путин добио организацију светског првенства да Немци нису дали дозволу. То, наравно, не значи да немачки репрезентативци нису заслужили све што су освајали, али сетимо се само чувене књиге мемоара Тонија Шумахера, голмана немачке репрезентације у два финала светских првенстава 1982. и 1986. године, у којој је до детаља описао на који начин су били допинговани. Од тада Шумахера нема у врху светског фудбала.
Др Михаило Андрејевић Андрејка, легендарни српски и југословенски фудбалски функционер и дугогодишњи члан врха ФИФА, одговор је на моје питање. Пад његовог утицаја осетио се на првенству 1974. године у Немачкој, када је суђен један проблематичан пенал за Пољску на утакмици Пољска- Југославија 2-1. То је спречило Југославију да игра меч за треће место против Бразила, а можда чак и финале.
Али, одласком Андрејке из врха светске куће фудбала, долази до тога да се на сваку нашу репрезентацију гледа као на екипу другог реда. После Андрејке никад нисмо имали, а вероватно нећемо ни имати, тако поштованог и угледног човека у врху светског фудбала. Док то не будемо успели да повратимо, увек ћемо у кључним тренуцима турнира имати проблеме, а најчешће због суђења.
Размислите зашто смо у кошарци и ватерполу, а задњих двадесет година и у одбојци имали толико успеха.
Дакле, од 1974. године и Светског купа у Немачкој до 2014. године и Светског купа у Бразилу, одиграно је 11 светских турнира. На њима је 6 репрезентација освајало титулу: Шпанија и Француска по један пут, Аргентина, Италија и Бразил по два пута и Немачка три пута. Поред овога, од 11 финала, Немци су играли на 6, а чак 8 пута су били међу најбоље четири екипе на првенству. Убедљиво су најуспешнија репрезентација на Светским првенствима у последњих пола века, јер ако се додају првенства из Мексика 1970. године и Енглеске 1966. године, доћи ћемо до фрапантне цифре: 7 од 13 финала, 10 од 13 полуфинала.
Да ли је то зато што је у праву Гари Линекер, најбољи стрелац енглеске репрезентације на светским првенствима, када каже:" Фудбал је игра где 22- ојица људи шутирају лопту ногама, а на крају победе Немци." Да ли су Немци најбољи фудбалери на свету? Да ли су у праву наши спортски новинари, познати по својем образовању
, када понављају мантру о " германској упорности"? Па, наравно, да су све то само флоскуле. Наиме, највећи број делегата у сталном саставу чланова ФИФА даје немачки савез, преко 60. То је основа из које немачки репрезентативни фудбал црпи главну снагу. Никад судија неће погрешити на уштрб немачке репрезентације, никада се организација неког великог турнира у било ком узрасту неће одиграти без строге контроле немачких делегата, не би ни Путин добио организацију светског првенства да Немци нису дали дозволу. То, наравно, не значи да немачки репрезентативци нису заслужили све што су освајали, али сетимо се само чувене књиге мемоара Тонија Шумахера, голмана немачке репрезентације у два финала светских првенстава 1982. и 1986. године, у којој је до детаља описао на који начин су били допинговани. Од тада Шумахера нема у врху светског фудбала.
Др Михаило Андрејевић Андрејка, легендарни српски и југословенски фудбалски функционер и дугогодишњи члан врха ФИФА, одговор је на моје питање. Пад његовог утицаја осетио се на првенству 1974. године у Немачкој, када је суђен један проблематичан пенал за Пољску на утакмици Пољска- Југославија 2-1. То је спречило Југославију да игра меч за треће место против Бразила, а можда чак и финале.
Али, одласком Андрејке из врха светске куће фудбала, долази до тога да се на сваку нашу репрезентацију гледа као на екипу другог реда. После Андрејке никад нисмо имали, а вероватно нећемо ни имати, тако поштованог и угледног човека у врху светског фудбала. Док то не будемо успели да повратимо, увек ћемо у кључним тренуцима турнира имати проблеме, а најчешће због суђења.