11-07-2018, 10:28 PM
Па, као што сте и претпоставили, није ни било министарства саобраћаја.
Изградњом железничке станице у Београду руководио је у две владе, са кратким прекидом, министар грађевина, инжењер рударства Јеврем Гудовић.
Овај низ напредњачких влада није био за понос Србије, јер су дошле после Тајне конвенције, и биле су под контролом краља Милана, читај АУ. Поред тога низ аутора је писало о корупцији током " капиталних инвестиција".
Али и у овом случају видимо да нема великих " наменских" министарстава када се граде установе, које су биле симбол српске државности. У случају ове " напредњачке" владе нема ништа без " експерата".
И да додам, главни аспект у оба ова случаја је реклама , а под акцентом модернизације, која је под будним оком стручњака из надлежних министарстава. То је један аспект по коме видимо да су ови напредњаци идеолошки наследници титоиста.
Други аспект је јавашлук. Капитална зграда Народног музеја уопште није обновљена, него само један мањи део са улазом из Васине улице. Самим тим ни простор није адекватан за сталну музејску поставку тако велике, водеће музејске установе. Међутим, запослени кустоси по ко зна који пут пристају да буду подгузне муве властодршцима и пристају да ову поставку назову сталном, што је шамар и српској култури и самој музеолошкој струци.
Још опаснији је случај железничке станице која је на силу пребачена на Прокоп, који не задовољава потребе ни помоћне београдске железничке станице,а камоли главне железничке станице у Србији. Да не наводим детаље, јавност је упозната са тим.
Код оба случаја, у разговору са пријатељима, сетио сам се филма " О покојнику све најлепше", и чувених сцена око отварања рудника. " Како нема угља? Играо сам се ја ту пре рата, стално сам био гарав." И све је исто, партијски притисак да се уради нешто наопако, насилна модернизација које нема, реклама актуелне власти, млади стручњак који долази из света да " парафира"..... И тако даље.... А ми смо изгледа дужни да никад не напустимо овај титоистички наратив.
Нека постави питање ко жели.
Изградњом железничке станице у Београду руководио је у две владе, са кратким прекидом, министар грађевина, инжењер рударства Јеврем Гудовић.
Овај низ напредњачких влада није био за понос Србије, јер су дошле после Тајне конвенције, и биле су под контролом краља Милана, читај АУ. Поред тога низ аутора је писало о корупцији током " капиталних инвестиција".
Али и у овом случају видимо да нема великих " наменских" министарстава када се граде установе, које су биле симбол српске државности. У случају ове " напредњачке" владе нема ништа без " експерата".
И да додам, главни аспект у оба ова случаја је реклама , а под акцентом модернизације, која је под будним оком стручњака из надлежних министарстава. То је један аспект по коме видимо да су ови напредњаци идеолошки наследници титоиста.
Други аспект је јавашлук. Капитална зграда Народног музеја уопште није обновљена, него само један мањи део са улазом из Васине улице. Самим тим ни простор није адекватан за сталну музејску поставку тако велике, водеће музејске установе. Међутим, запослени кустоси по ко зна који пут пристају да буду подгузне муве властодршцима и пристају да ову поставку назову сталном, што је шамар и српској култури и самој музеолошкој струци.
Још опаснији је случај железничке станице која је на силу пребачена на Прокоп, који не задовољава потребе ни помоћне београдске железничке станице,а камоли главне железничке станице у Србији. Да не наводим детаље, јавност је упозната са тим.
Код оба случаја, у разговору са пријатељима, сетио сам се филма " О покојнику све најлепше", и чувених сцена око отварања рудника. " Како нема угља? Играо сам се ја ту пре рата, стално сам био гарав." И све је исто, партијски притисак да се уради нешто наопако, насилна модернизација које нема, реклама актуелне власти, млади стручњак који долази из света да " парафира"..... И тако даље.... А ми смо изгледа дужни да никад не напустимо овај титоистички наратив.
Нека постави питање ко жели.