07-08-2018, 11:43 PM
Један сведок говори како се Нешковићевом брату 1972. године Удбаши похвалили да су ,,упецали” писмо које је послао породици. Како није уопште знао каква је судбина задесила његовог брата, човек се само прекрстио и рекао хвала Богу. Довољно му је било што је чуо да је Радомир жив.
Не знам колико је прича тачна али ред је да се помене.
Не знам колико је прича тачна али ред је да се помене.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."