18-11-2018, 07:48 PM
Што се тиче географије, онда су границе биле другачије, Србију су чиниле српске бановине, Врбаска, Дринска, итд. Окупаторске границе нису признаване када је реч о четницима.
Број четника се свугде нагло смањио после краљевог говора 12. септембра - дезертерства, као и после упада Црвене армије - заробљавање, нова дезертерства.
Све јединице из Босне биле су с Дражом до краја, а и после краја рата било их је доста.
Део Херцеговаца остао је са Видачићем на терену, а део је пошао са Баћовићем, то је дуга прича, Лукачевић, Независна група... Херцеговаца је било скоро 10.000, али просто су се распали пред истовременим нападима партизана и Немаца, септембра 1944, било је великих губитака.
Команда Западне Босне, Врањешевић, имала је око 10.000, северна Босна такође, Мајевички 6.000, Романијски 6.000, Дрински 3-4.000. Од 12. септембра 1944. настаје хаос. Зауставља се офанзива на Немце и усташе, потом следи размена заробљеника (било је око 300, или 400, заробљених Немаца) Романијски и Дрински се први распадају, делом због губитака, делом јер је Баћовић (Лукачевићев наследник) успео да их обмане и поведе (вратили су се са Лијева поља). Потома Мајевички трпи велике губитке, онда делови остају у герили а део се повлачи са Дражом (април 1945). Озренски, Требавски и 2. средњобосански по Дражином доласку повећавају бројно стање, онда и они трпе губитке, део остаје у герили, део такође са Дражом према Зеленгори, с тим што су они пре Зеленгоре упућени на матичне територије, ради одвлачења комуниста и заваравања трага за кретање главнине (нису стигли, изгинули су, заробљени и масовно стрељани). Врањешевићева команда је имала задатак да до краја брани своје територије. Они су савладани тек у лето 1945, заробљеници су стрељани. Али, и даље су остале крупне јединице, последња велика јединица одлази у Италију крајем лета 1945. Септембра 1945. били су последњи велики напади четника из Босне на комунисте, да би се одвукли од Дрине, а на Дрини Нешковић је савладао комунисте и омогућио Дражи да пређе на источну обалу.
Ђуришић је повео око 6.000, војвода Ђујић око 6.000 и војвода Јевђевић око 1.200 мислим.
Број четника се свугде нагло смањио после краљевог говора 12. септембра - дезертерства, као и после упада Црвене армије - заробљавање, нова дезертерства.
Све јединице из Босне биле су с Дражом до краја, а и после краја рата било их је доста.
Део Херцеговаца остао је са Видачићем на терену, а део је пошао са Баћовићем, то је дуга прича, Лукачевић, Независна група... Херцеговаца је било скоро 10.000, али просто су се распали пред истовременим нападима партизана и Немаца, септембра 1944, било је великих губитака.
Команда Западне Босне, Врањешевић, имала је око 10.000, северна Босна такође, Мајевички 6.000, Романијски 6.000, Дрински 3-4.000. Од 12. септембра 1944. настаје хаос. Зауставља се офанзива на Немце и усташе, потом следи размена заробљеника (било је око 300, или 400, заробљених Немаца) Романијски и Дрински се први распадају, делом због губитака, делом јер је Баћовић (Лукачевићев наследник) успео да их обмане и поведе (вратили су се са Лијева поља). Потома Мајевички трпи велике губитке, онда делови остају у герили а део се повлачи са Дражом (април 1945). Озренски, Требавски и 2. средњобосански по Дражином доласку повећавају бројно стање, онда и они трпе губитке, део остаје у герили, део такође са Дражом према Зеленгори, с тим што су они пре Зеленгоре упућени на матичне територије, ради одвлачења комуниста и заваравања трага за кретање главнине (нису стигли, изгинули су, заробљени и масовно стрељани). Врањешевићева команда је имала задатак да до краја брани своје територије. Они су савладани тек у лето 1945, заробљеници су стрељани. Али, и даље су остале крупне јединице, последња велика јединица одлази у Италију крајем лета 1945. Септембра 1945. били су последњи велики напади четника из Босне на комунисте, да би се одвукли од Дрине, а на Дрини Нешковић је савладао комунисте и омогућио Дражи да пређе на источну обалу.
Ђуришић је повео око 6.000, војвода Ђујић око 6.000 и војвода Јевђевић око 1.200 мислим.