15-01-2019, 01:47 PM
Ево прекуцаног писма, упитник у загради означава реч за коју нисам био сигуран:
Lt. Milorad Ilitch
Cambridge
41, Opper Grosenor
London W.1.
Драги мали Иле,
Са извесним задоцњењем добио сам твоје писмо преко Лончара.
Ако те занима пркупљујем извештаје од оних који су преживели страхоте од Совјета и наших изрода. Сређени материјал ћу ти послати по Лончару, који је моментално у Трсту, или пак по сигурном куриру.
Стање у земљи се погоршава из дана у дан. Народ очекује спас са стране и вапије за помоћ. Још увек верује снази о (?) наше армије, која се спрема да сруши режим и доведе Душка (?). У народу нема никакве активности наших, већ само конспиративни рад. Људи се разумеју једино очима, па чак један другом не смеју изражавати мисли.
Њихова партија ради муњевитом брзином, "пионири" (мала деца) су носиоци партије. Деца су обавештајци. Родитељи избегавају ма какав разговор са децом по питању предавања у школи. Храна по градовим је бедна. "Реакционари" немају права на карту за храну, а још мање за службу. Активни официри (и то који су се изјаснили са Тита) уживају само мизерну пензију, а остали су или стрељани, или
%
на принудном раду. Мали број официра (само ко је члан (?) партије) примљен је у службу, али само под контролом комесара.
Стање емиграције у Италији је мучно. Вођство се много не ангажује за заједницу, већ за своју странку, положај, пасош и т.д. Изузетак: министар г. Крек ради за Словенце, који су ипак компактни; др. г. Пернар ради за Хрвате који су делимично компактни. Збориште усташа је св. Јероним у Риму, где је био Павелић пре рата. Усташе раде подмукло. Имају свој лист који се штампа у граду Модени. Посетио сам усташку војску у овом гарду и прегледао њихове листове. Штампа је уперена најпре анти-српски, а после против Тита. Њихова парола је "Усташа сам, био сам и бићу". Свака комбинација са њима је немогућа. Странка Х.С.С. је нешто друго али ипак је за велику самосталну Хрватску.
Наше племе овде у Италији може се мирне душе рећи – нико не репрезентује. Ови политичари су махом социјалисти, републиканци, самосталци, – углавном су против нас. Има неколико официра, који су скинули ознаке са амблема, разуме се утицајем политичара. Ја нисам ступао у ма какву дискусију, али барем водим евиденцију свих елемената, да се никада не (?) бусају у груди.
%
Дамјановић је стално у логору у Еболију. О њему знаш. Хватањем Чиче, он сматра да аутоматски прима његов тестаменат. Ових дана очекујем курира из земље, да видим ко га заступа у земљи, о чему ћу те обавестити.
Пазарац нешто ради, али само у своје име и за себе. Он пред собом види само славу и ништа друго. Можда ће он својим радом дати позитивне резултате. Ја лично поздрављам све што се ради за заједницу.
На крају ја ти препоручујем да дођеш овде, да обиђемо логоре овде, у Немачкој и Аустрији. За 15-20 дана можемо обићи све логоре, ако желиш да видиш слику емиграције. Ако долазиш као приватно лице више ћеш видети, него у ма којој функцији.
Имам једну молбу. Пошто си у вези са г. Вишанским(?), замоли га да визира мој пасош за Грчку и натраг. Наши у Грчкој су остављени (?) од нас.
%
Г. Владета Богдановић (онај са ћопавом руком из каирске афере) још увек је против нас (на првом месту против Душка). Покушао сам да га умирим, али без успеха. Његово је друштво г. Марко Михаиловић ђенерал и Мита Михаиловић, активни службеник Гестапо-а у Београду, а доцније у Бечу. Ово сам ставио до знања ћен. п. Михаиловићу као старијем, али и ово без успеха. Овај гестаповац је дошао са доста новаца, па је могуће да помаже ову двојицу. Не улазим у критику овог три-ја, али желим да и ово знаш.
У Италији има око 1000 бораца ђен. Михаиловића који нису прихваћени ни од кога. Наши пријатељи сваког упућују у Еболи близу Напуља. Тај логор је непријатељски заробљенички логор (ђен. Дамјановић, група Ђујића, Јевђевића, Љотића и пољска стража Недића). Све те групе су заробљене већином у Немачкој униформи, са немачким оружјем. Ове групе су биле под командом Шваба све до капитулације.
Било би добро да се неко отуда ангажује, да се приме у R.A.F., или у ма коју службу ових 1000 бораца, који нису сарађивали са окупатором.
%
Ако добијем исправу, моје путовање за Грчку и натраг, трајаће највише 10 дана.
Очекујем одговор од тебе.
Срдачно поздрав од твог.
Љуб. Јовановића
16.IV.946.г
Милано
(?) Officers club
"Diana"
viale Riave
Lt. Milorad Ilitch
Cambridge
41, Opper Grosenor
London W.1.
Драги мали Иле,
Са извесним задоцњењем добио сам твоје писмо преко Лончара.
Ако те занима пркупљујем извештаје од оних који су преживели страхоте од Совјета и наших изрода. Сређени материјал ћу ти послати по Лончару, који је моментално у Трсту, или пак по сигурном куриру.
Стање у земљи се погоршава из дана у дан. Народ очекује спас са стране и вапије за помоћ. Још увек верује снази о (?) наше армије, која се спрема да сруши режим и доведе Душка (?). У народу нема никакве активности наших, већ само конспиративни рад. Људи се разумеју једино очима, па чак један другом не смеју изражавати мисли.
Њихова партија ради муњевитом брзином, "пионири" (мала деца) су носиоци партије. Деца су обавештајци. Родитељи избегавају ма какав разговор са децом по питању предавања у школи. Храна по градовим је бедна. "Реакционари" немају права на карту за храну, а још мање за службу. Активни официри (и то који су се изјаснили са Тита) уживају само мизерну пензију, а остали су или стрељани, или
%
на принудном раду. Мали број официра (само ко је члан (?) партије) примљен је у службу, али само под контролом комесара.
Стање емиграције у Италији је мучно. Вођство се много не ангажује за заједницу, већ за своју странку, положај, пасош и т.д. Изузетак: министар г. Крек ради за Словенце, који су ипак компактни; др. г. Пернар ради за Хрвате који су делимично компактни. Збориште усташа је св. Јероним у Риму, где је био Павелић пре рата. Усташе раде подмукло. Имају свој лист који се штампа у граду Модени. Посетио сам усташку војску у овом гарду и прегледао њихове листове. Штампа је уперена најпре анти-српски, а после против Тита. Њихова парола је "Усташа сам, био сам и бићу". Свака комбинација са њима је немогућа. Странка Х.С.С. је нешто друго али ипак је за велику самосталну Хрватску.
Наше племе овде у Италији може се мирне душе рећи – нико не репрезентује. Ови политичари су махом социјалисти, републиканци, самосталци, – углавном су против нас. Има неколико официра, који су скинули ознаке са амблема, разуме се утицајем политичара. Ја нисам ступао у ма какву дискусију, али барем водим евиденцију свих елемената, да се никада не (?) бусају у груди.
%
Дамјановић је стално у логору у Еболију. О њему знаш. Хватањем Чиче, он сматра да аутоматски прима његов тестаменат. Ових дана очекујем курира из земље, да видим ко га заступа у земљи, о чему ћу те обавестити.
Пазарац нешто ради, али само у своје име и за себе. Он пред собом види само славу и ништа друго. Можда ће он својим радом дати позитивне резултате. Ја лично поздрављам све што се ради за заједницу.
На крају ја ти препоручујем да дођеш овде, да обиђемо логоре овде, у Немачкој и Аустрији. За 15-20 дана можемо обићи све логоре, ако желиш да видиш слику емиграције. Ако долазиш као приватно лице више ћеш видети, него у ма којој функцији.
Имам једну молбу. Пошто си у вези са г. Вишанским(?), замоли га да визира мој пасош за Грчку и натраг. Наши у Грчкој су остављени (?) од нас.
%
Г. Владета Богдановић (онај са ћопавом руком из каирске афере) још увек је против нас (на првом месту против Душка). Покушао сам да га умирим, али без успеха. Његово је друштво г. Марко Михаиловић ђенерал и Мита Михаиловић, активни службеник Гестапо-а у Београду, а доцније у Бечу. Ово сам ставио до знања ћен. п. Михаиловићу као старијем, али и ово без успеха. Овај гестаповац је дошао са доста новаца, па је могуће да помаже ову двојицу. Не улазим у критику овог три-ја, али желим да и ово знаш.
У Италији има око 1000 бораца ђен. Михаиловића који нису прихваћени ни од кога. Наши пријатељи сваког упућују у Еболи близу Напуља. Тај логор је непријатељски заробљенички логор (ђен. Дамјановић, група Ђујића, Јевђевића, Љотића и пољска стража Недића). Све те групе су заробљене већином у Немачкој униформи, са немачким оружјем. Ове групе су биле под командом Шваба све до капитулације.
Било би добро да се неко отуда ангажује, да се приме у R.A.F., или у ма коју службу ових 1000 бораца, који нису сарађивали са окупатором.
%
Ако добијем исправу, моје путовање за Грчку и натраг, трајаће највише 10 дана.
Очекујем одговор од тебе.
Срдачно поздрав од твог.
Љуб. Јовановића
16.IV.946.г
Милано
(?) Officers club
"Diana"
viale Riave
Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.